Page 70 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

putevi koji daju stalne rezultate, samo pogrešne. Na tim putevi-
ma čovek takode traži ključ za četvrtu sobu i ponekad je i pro­
nađe. Ali još uvek se ne zna šta pronađe u četvrtoj sobi.
Takođe se dešava da vrata četvrte sobe budu otvorena
veštački kalauzom. U oba ta slučaja može se desiti da soba bu­
de prazna.
— Ovde je G. prekinuo.

U jednom od sledećih razgovora opet smo dotakli PUTE-
VE.
- Za čoveka zapadnjačke kulture, rekao sam, naravno da
je teško da veruje i prihvati ideju fakira neznalice, naivnog mo­
naha ili jogija koji je napustio život i možda je na putu ka raz­
vitku, dok obrazovani evropljanin, naoružan 'egzaktnim
znanjem' i svim najnovijim metodama izučavanja, nema ni naj­
manju šansu i ide po krugu iz koga nema izlaza.
- Da, to je stoga što ljudi veruju u napredak i kulturu, re­
kao je G., NAPREDAK NE POSTOJI. Sve je isto kao što je bi­
lo pre mnogo hiljada godina. Bit se ne menja. Čovek ostaje isti.
'Civilizovani' i 'kulturni' ljudi žive sa istim interesima kao i naj­
gori divljaci. Moderna civilizacija se zasniva na nasilju i ropstvu
i finim rečima. Ali sve te fine reči o 'napretku' i 'civilizaciji' su
samo reči.«
Ovo je naravno proizvelo dubok utisak na nas, jer je
izrečeno 1916. godine, kada je poslednja reč 'civilizacije', u vi­
du rata kakav još nije viđen u svetu, nastavljala da raste i razvi­
ja se, uvlačeći u svoju orbitu milione i milione ljudi.
Sećam se da sam nekoliko dana pre ovog razgovora video
dva ogromna kamiona natovarena, u visini prvog sprata neke
zgrade, novim, neobojenim, drvenim ŠTAKAMA. Iz nekog ra­
zloga veoma me je pogodio pogled na ove kamione. U tim hrpa­
ma štaka ZA NOGE KOJE JOŠ NISU BILE ODSEČENE, bilo
je nekog ciničnog izrugivanja mnogim stvarima kojima ljudi va­
raju sami sebe. Nesvesno sam zamišljao da isti takvi kamioni
kruže Berlinom, Parizom, Londonom, Bečom, Rimom i Cari­
gradom. Svi ti gradovi, koje sam tako dobro poznavao i voleo
zbog njihove različitosti, su sada postali neprijateljski i prema