Page 326 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 326

P.,  sredovečan čovek koga sam pomenuo u vezi sa opitom
    deljenja  ličnosti  od  suštine,  izašao  je  iz  cele  situacije  veoma
    časno  i  ubrzo  postao  aktivan  član  naše  grupe,  samo  ponekad
    skrećući,  to jest,  vraćajući  se  formalističkim  stavovima ili  buk­
    valnom  razumevanju.
        Samo je dvoje  ljudi  otpalo koji  su,  baš kao  nekom  vrstom
    magije, kako nam je to izgledalo, odjednom prestali da razume-
    ju bilo šta i sve što je G. rekao videli kao NERAZUMEVANJE
    SA NJEGOVE STRANE, a što se nas ostalih tiče, osećali su ne­
    dostatak osećanja i blagonaklonosti.
        Takav  njihov  stav,  u  početku  pomalo  skriven a  zatim  sa­
    svim otvoreno neprijateljski prema svima nama, za koji niko ni­
    je shvatao odakle dolazi,  čudio nas je sve veoma mnogo.
        »Sve smo tajili«;  nismo im govorili šta je G.  iznosio u nji­
    hovom odsustvu. Pričali smo bajke G. o njima, pokušavajući da
    ga nateramo da im ne veruje.  Sve naše razgovore sa njima smo
    mu prenosili,  sve vreme ga vodeći u grešku tako što smo izvrta­
    li činjenice i težeći da sve predstavimo u pogrešnom svetlu. DA­
    VALI SMO G.  POGREŠNE UTISKE O NJIMA, navodeći ga
    da sve vidi daleko od onog kako je bilo.
        U tom periodu G. se i sam »sasvim promenio«, postao pot­
    puno drugačiji od onog kakav je ranije bio, postao je oštar, pun
    zahteva,  izgubio je  sva  osećanja  i  interesovanje  za  pojedince,
    prestao je da  traži  istinu od ljudi;  kao da je više  voleo  da bude
    okružen ljudima koji su se plašili da kažu istinu, licemerima, ko­
    ji su bacali cveće jedni na druge a istovremeno špijunirali jedni
    druge.
        Bili smo zaprepašćeni svim ovim.  Odmah su sobom done-
    li atmosferu koja do tada nije postojala među nama. Bilo je na­
    ročito čudno jer smo u to vreme mnogi bili u vrlo emocionalnom
    stanju u odnosu na ova  2  člana naše grupe.
        Mnogo puta smo pokušavali da razgovaramo sa G. o tome.
    Slatko se smejao kada smo pokušali da mu objasnimo kako smo
    mi,  prema njihovom  mišljenju uvek pokušavali  da mu prenese­
    mo »pogrešne utiske« o njima.
        — Koliko oni cene rad, — rekao je, — i kakva sam ja bu­
    dala sa njihove tačke gledišta; kako me je lako prevariti! Vidite
    da ne  shvataju najvažniju stvar.  U  radu,  učitelj  ne sme biti  va-
   321   322   323   324   325   326   327   328   329   330   331