Page 330 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 330
brzinom, sve više se unoseći u svoju priču, ne primećujući uopšte
poglede koje smo nenamerno izmenjivali.
Nije to bio jedini slučaj. Setio sam se naših pokušaja sredi
nom leta, da opišemo svoje živote i intonacija kojima smo se
služili kada smo želeli da skrijemo neke činjenice. I ovde je ce
la stvar bila u intonacijama. Kada čovek ćaska ili čeka mogućnost
da počne, on ne primećuje intonacije drugih i nije sposoban da
razluči laži od istine. Ali ako sam ćuti, ako je malo probuđen,
on čuje različite intonacije i počinje da razlikuje šta su laži dru
gih ljudi.
Nekoliko puta smo razgovarali o ovome sa učenicima G.
Rekao sam im šta se dogodilo u Finskoj i o uspavanim ljudima
koje sam viđao na ulicama St. Petersburga. Osećaj o meha
ničkom laganju ljudi ovde u stanu G., potsetio me je u mnogo
me na osećaj o uspavanim ljudima.
Veoma sam želeo da upoznam G. sa nekim od mojih mo
skovskih prijatelja, ali od mnogih koje sam sretao tih dana, sa
mo jedan, moj stari prijatelj novinar V.A.A., izgledao je
dovoljno živ, iako je kao i obično bio pretrpan radom i trčao s
mesta na mesto. Međutim, bio je vrlo zainteresovan kada sam
mu rekao za G. i uz G. dozvolu sam ga pozvao u njegov stan, na
ručak. — G. je sakupio oko 15-ak svojih ljudi i priredio
ručak koji je, za to vreme, bio raskošan, sa ZAKUSKOM, pita
ma, ŠAŠLIKOM, Khaghetia vinom, i tako dalje, jednom rečju,
bio je to jedan od onih kavkaskih ručkova koji je započeo u pod
ne i trajao do uveče. — G. je ponudio A. da sedne u njegovoj
blizini, bio je veoma ljubazan prema njemu, zabavljao ga sve
vreme, sipao mu vino. Srce mi je stalo u trenutku kada sam shva
tio na kakav ispit sam doveo prijatelja. Svi su ćutali. A. je izdržao
pet minuta. Tada je počeo da govori. Govorio je o ratu, o svim
našim prijateljima i neprijateljima ponaosob i zajedno; prenosio
je mišljenje moskovskog mnjenja o svemu i svačemu; tada je
pričao o sušenju povrća za vojsku (što mu je bio dodatni posao
uz novinarstvo), naročito o sušenju crnog luka, zatim o
veštačkom đubrivu, poljoprivrednoj hemiji i uopšte o hemiji; o
melioraciji; o spiritualizmu; materijalizovanju ruku, i još
koječemu, čega ne mogu sad da se setim. Ni G. niti bilo drugi
nije progovio ni reč. Ja sam bio na ivici da progovorim u strahu