Page 321 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

ne sumnjam da sam mnogo toga izmislio. Kasnije mi se činilo
veoma čudnim kada bih pokušao da se setim stvari koje sam ta­
da rekao. Najzad smo krenuli u St. Petserburg. G. je otišao u
Moskvu a mi smo pošli na Nikolaievsky stanicu, pravo sa finske
stanice.
Prilično veliko društvo se okupilo da ga isprati. Otišao je.
Čudesno je još uvek bilo jako daleko od završetka. Bilo je
novih čudnih fenomena opet, kasno te večeri, »razgovarao« sam
sa njim DOK SAM GA VIDEO u kupeu voza koji ga je nosio
prema Moskvi.
Kasnije je usledio čudan period vremena, trajao je oko 3
nedelje. U toku tog perioda video sam »uspavane ljude«.
Ovo zahteva dodamo objašnjenje.
Dva, tri dana posle odlaska G. šetao sam duž Troitsky uli­
ce i odjednom sam video da čovek koji mi je išao u susret SPA­
VA. U to uopšte nije bilo sumnje. Iako su mu oči bile otvorene,
on je hodao obavijen oblacima svoga sna. Palo mi je na pamet
da, ako bih ga gledao dovoljno dugo možda mogu da vidim nje­
gove sne, to jest, da mogu da razumem šta on to vidi u svojim
snovima. Ali je on u međuvremenu prošao. Nakon njega je
naišao drugi takođe uspavan čovek. Prošao je i spavajući IZVO-
STCHIK sa dva uspavana putnika. Odjednom sam se našao u
ulozi princa iz bajke »Uspavana Lepotica«. Svi oko mene su spa­
vali. Bio je to nesumnjiv i određen osećaj. Shvatio sam šta znači
to da se mnoge stvari mogu VIDETI našim očima, a koje obično
ne vidimo. Ovaj osećaj je trajao nekoliko minuta. Ponovio se i
sledećeg dana, samo mnogo slabijeg intenziteta. Međutim, tre­
nutno sam otkrio da POKUŠAVAJUĆI DA SE SETIM SEBE
mogu pojačati i produžiti taj osećaj do god imam dovoljno ener­
gije da ne budem preokrenut, to jest, da ne dozvolim da mi bilo
šta oko mene ne privuče pažnju. Kada je pažnja skrenuta pre­
stajao sam da vidim »uspavane ljude« jer sam očigledno i sam
zaspao. Samo nekolicini naših ljudi sam rekao o tim opitima i
dvoje je imalo slična iskustva kada su pokušali da se sete sebe.
Posle toga je sve opet postalo normalno. Nisam baš bio sa­
svim siguran da znam šta se zapravo dogodilo. Međutim, sve u
meni se okrenulo naglavačke. Takođe nema sumnje da je u stva­
rima koje sam rekao i mislio bilo, za te tri nedelje, mnogo mašte.