Page 324 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 324
osnovnu osobinu, shvatili biste kako vas ljudi vide. A ako pro
nađete način da se izborite sa tom osobinom i uništite je, to jest,
da uništite njenu NENAMERNO OČITOVANJE (G. je nagla
sio ove reči), na ljude nećete proizvesti utisak da znate, već bi
lo kakav utisak koji želite. —
Ovim su počeli dugi razgovori o utiscima koje čovek osta
vlja na druge ljude i kako on može da proizvede povoljan ili ne
povoljan utisak.
Ljudi oko nas vide našu osnovnu osobinu koliko god da je
skrivena. Naravno ne mogu je uvek definisati. Međutim, veoma
često su njihove definicije vrlo dobre i sasvim blizu istini. Uz
mimo nadimke. Nadimci ponekad veoma dobro određuju osnov
nu osobinu.
Razgovor o utiscima nas je još jednom doveo do »unu
trašnjeg« i »spoljašnjeg uvažavanja«.
— Nema govora o spoljašnjem uvažavanju do god je čovek
udobno uvaljen u svoju osnovnu osobinu, — rekao je G. — Na
primer taj i taj (imenovao je jednog člana grupe), njegova oso
bina je da NIKADA NIJE KOD KUĆE. Kako on može uvažava
ti bilo šta ili bilo koga? —
Bio sam iznenađen umetničkom završnicom opisa te osobi
ne koju je opisao G. Nije to više bila psihologija, bila je to umet-
nost.
— Psihologija treba da bude umetnost, — odgovorio je G.,
— psihologija nikada ne može biti samo nauka. —
Drugom članu naše grupe rekao je da je njegova osobina bi
la DA ON NIJE UOPŠTE POSTOJAO.
— Vi shvatate, JA VAS NE VIDIM, — rekao je G. — To
ne znači da ste uvek takvi. Ali kada ste ovakvi kao što ste sada,
ne postojite uopšte. —
Jednom od članova je rekao da mu je osnovna osobina sklo
nost da se uvek i sa svakim objašnjava.
— ALI JA SE NIKADA NE OBJAŠNJAVAM, - čovek je
odmah vatreno odgovorio.
Nismo mogli da se uzdržimo od smeha.
Sredovečnom čoveku, na kome je vršen opit izdvajanja
ličnosti od suštine i koji je tražio džem od malina, G. je rekao,
da je njegova osnovna osobina to što NEMA SAVESTI.