Page 320 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

Zaustavio sam se i okrenuo prema G. On se smešio.
— Gde ćeš, sedi ovde, — rekao je običnim glasom.
Seo sam sa njim ali nisam mogao da govorim, niti sam
želeo. Istovremeno sam osetio izuzetnu jasnoću misli i odlučio
sam da pokušam da se koncentrišem na određene probleme koji
su mi se činili prilično teški. Nadošla mi je misao da bih u tom
neobičnom stanju mogao možda naći odgovore na pitanja na ko­
ja nisam bio u stanju da odgovorim u uobičajenom stanju.
Počeo sam da mislim o prvoj trajnosti zraka stvaranja, o tri
sile koje čine jednu silu. Šta bi one mogle da znače? Možemo li
ih opisati? Možemo li shvatiti njihovo značenje? Nešto je počelo
da se oblikuje u mojoj glavi ali baš kada sam pokušao da to pre­
vedem u reči, sve je nestalo. — VOLJA, SVESNOST... i šta je
bilo treće? Pitao sam se. Izgledalo mi je, ako uspem da imenu­
jem TREĆE da ću biti u stanju da razumem sve ostalo.
— Ostavi to, — rekao je G. glasno.
Okrenuo sam glavu prema njemu i on me je pogledao.
— Dug je još put do toga, — rekao je. — Odgovor još uvek
ne možeš pronaći. Bolje bi bilo da misliš na sebe, na svoj rad.

Ljudi koji su sedeli oko nas, gledali su nas zaprepašćeno.
G. je odgovorio na moje misli.
Tada je počelo nešto zbilja neobično, nešto što je trajalo ceo
dan i još dalje. U Finskoj smo ostali još 3 dana. U toku ta 3
dana bilo je mnogo razgovora o raznim temama. A ja sam bio u
neobičnom emocionalnom stanju sve vreme, počelo je čak po­
malo da me opterećuje.
— Na koji način se mogu osloboditi ovoga? Ne mogu više
da podnesem, — upitao sam G.
— Hoćeš li da zaspiš? — pitao je G.
— Naravno da neću, — odgovorio sam.
— Zbog čega me onda pitaš? To je ono što si hteo, upotre­
bi ga sad. U OVOM TRENUTKU TI NE SPAVAŠ! -
Mislim da to nije baš u potpunosti bila istina. Nesumnjivo
sam »spavao« u pojedinim trenucima.
Mnogo stvari koje sam u to vreme rekao najverovatnije su
iznenađivale moje drugare u ovoj čudnoj avanturi. Mnoge stva­
ri su bile kao san, nisu imale nikakvu vezu sa realnošću. Uopšte