Page 66 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 66

takozvane desne opasnosti i za pročišćavanje i gušenje različitih
               mišljenja u svim partijama, što je tražio Šesti kongres Kominterne.
                     Na   Petoj   zemaljskoj    konferenciji    1940.   Josip   Broz   je  rekao   da   je

                                                                                                       đ
               Č etvrti  kongres    KPJ   1928.   najoštrije  osudio    frakcijske   borbe   i  od  vo e
                                                   ć
               desne    frakcije  Sime   Markovi a     zahtevao    da  prizna   svoje   greške.  „On    je
                     č
               to  u inio,  ali,  razumljivo,   samo    formalno,    jer  je, č im  se  vratio  u  zemlju,
               nastavio    svoju  frakcionašku     delatnost,   pa  je  tek  deset  godina   posle  toga
               bio otkriven kao neprijatelj Partije i radničke klase.“
                     Glavna direktiva sa Četvrtog kongresa jeste borba za stvaranje

               nezavisnih država Hrvatske, Slovenije, Makedonije i Crne Gore,
               nezavisne Albanije, dok srpski komunisti treba sebe da nađu pomažući
               potpuno otcepljenje ugnjetenih naroda od „bivše“ jugoslovenske države.
                     Ministar unutrašnjih dela Kraljevine SHS dr Anton Korošec dao je
               svojevrstan komentar kongresnim dokumentima, alarmantno razglasivši

               da je „Treća internacionala sada skoncentrisala svu svoju pažnju na našu
               državu, obećavši našim komunistima svaku, i to obilnu pomoć                             za
               izvođenje plemenskih zaoštrenosti do raspada zemlje, kao i za izvođenje
               atentata kako bi što pre došlo do revolucije“.
                     Vrlo retko se u partijskoj štampi ubuduće držalo do konspiracije i
               zaštite od mogućih policijskih pogroma Sime Markovića. Broj 1 iz grada

               X postajao bi samo kad bi u izgledu bilo, iz Moskve naručeno, pomirenje
               s  njim    i  njegovom     grupom.     U   prikazu č asopisa Komunistički bilten,
               Proleter  je 1933. pisao da Sima Marković           Jugoslaviju vidi u neposrednoj
               revolucionarnoj situaciji. I Todor Vujasinović              zabeležio je kako se tih
               dana, na terenu u Kraljevu, čudio otkuda u Siminom biltenu „leve fraze“
               o prikupljanju oružja i pripremanju oružanog ustanka.

                     Proleter   je  pisao   kako    desni arski     renegati    opet   po inju    da   se
                                                                                          č
                                                           č
               komešaju,       da    pojedinci     isključenje     Sime     Markovića        iz   Partije
               predstavljaju nesporazumom, a da se on sam obratio Centralnom
                                                                                                 đ
               komitetu     traže i   da   se  pre e    preko    svih   ranijih  trvenja    i  za evica:
                                  ć
                                                   đ
               „Isključenje broja 1 iz Partije nije nikakav nesporazum preko koga bi
                                           đ
               moglo    da   se  lako  pre e.   Broj  1  je  isklju en  jer  se  nije  hteo  pokoravati
                                                                   č
               odlukama KPJ i KI.“
                     Ne računajući Simine veće grupe u Beogradu, Kragujevcu,
               Kruševcu, Čačku i Užicu, tada je u celoj Srbiji bilo tačno 66 komunista
               odanih CK KPJ i Kominterni!?
                     Videvši u njemu jedinu stvarno aktivnu snagu Partije, Simi

               Markoviću se priključio dobar deo studentske omladine. Ðorđe
               Jovanović, Radovan Vuković              i Stefan Mitrović        odveli su na jedan
               sastanak i Milovana Ðilasa. Sišli s crnogorskih brda i vaspitani u duhu


                                                           66
   61   62   63   64   65   66   67   68   69   70   71