Page 286 - Milomir Marić - Deca Komunizma

interesantan materijal našao, šteta što ga nisam mogao objaviti!“
„O čemu se radi?“
„Posle jedne konferencije SKOJ-a u zemlji, naša poznata

revolucionarka je tražila da, na jednu no , dobije klju č od prostorija u
ć
kojima je ona održana. Drugarica koja je s njom radila na organizaciji
pitala je šta ć e joj. Rekla je da ima sastanak sa jednim drugom, a kad je
njenoj drugarici postalo sumnjivo, priznala je da se radi o
najodgovornijem drugu. Dva dana kasnije, iz Slovenije je došao drug
koji je trebalo da se sretne sa generalnim sekretarom. Radoznala

drugarica, ne verujući da je ona imala nešto s njim, pitala ju je da li je u
stanju da ih spoji…“
„KPJ nije smenila Gorkića?“
„Ona nije imala ništa s njegovim hapšenjem. Ipak, zna se da je
Plenum CK KPJ 1939. godine aminovao politiku č istki. Samo, ja tu

odluku ne tuma im zlonamerno i maliciozno kao što se to sada č esto
č
radi. Partija je onda bila potčinjena Kominterni i da nije sprovodila njene
odluke bila bi raspuštena. U tom smislu, Gorkić je najmanje stradao
voljom jugoslovenskih komunista. Njemu su na kantar stavljeni svi gresi
ć
naše partije, s kojima, ve inom, nije imao blage veze. I ona poznata
provala, prilikom regrutovanja dobrovoljaca za Španiju, kao i druge

provale i hapšenja.“
„Konačno, kako je Gorkić završio?“
„Bio je u logoru i tamo nestao. Iz nekih sećanja, znam gde je viđen,
šta je govorio i kako se držao. Nije verovao šta mu se događa. Pored sve
svoje inteligencije i lucidnosti, nadao se da se radi o nekakvoj kobnoj
zabludi, neverovatnom spletu tragi nih slu ajnosti i da ć e se, kroz koji
č
č
dan, sve srećno razrešiti.
Prvi dokument koji mi je pokazala Beti Nikolajevna bio je tekst
Gorkićeve partijske rehabilitacije, objavljen u vreme prolaznog
zahlađenja odnosa između Jugoslavije i SSSR, poslednjih pedesetih
godina. CK KPSS je i na taj način hteo da pokaže kako je širi i liberalniji,
jer on prvi rehabilituje Gorkića, koga naša partija i dalje ne priznaje.

Klasičan potez u komplikovanoj političkoj igri.
Odnosi Tito–Gorkić bili su u početku najprisniji, ali su se
vremenom, pod uticajem čitavog spleta okolnosti, pokvarili. Takvo je
bilo opšte stanje, ne samo u našoj partiji, nego i u celom međunarodnom
radničkom pokretu. Tito je bio prinuđen da se razračunava sa

’trockizmom’, kako je to nalagala glavna direktiva Kominterne.“
„I Tito je bio optužen da je trockista?“
„Nedelju dana je njegova sudbina u Moskvi visila o koncu. Kažu da

286