Page 129 - Milomir Marić - Deca Komunizma

namenjena književniku Dragiši Vasiću, sovjetskom agentu, koji je kao
takav posle delovao i u štabu Draže Mihailovića. Bora Prodanović i neke
žene su bili posrednici.

Pravo s ulice banuo je u Borin stan. Dao mu je ceduljicu, koja je
služila za identifikaciju pošiljaoca, i uputstvo za dalji postupak s
knjigom koju je doneo. Bora se razbesneo: „Marš napolje, ti si
provokator!“ „Stani, Boro, znam masu komunista u Beogradu, pa se
raspitaj ko sam i šta sam. Nemoj me gurati u ruke policiji“, pokušavao je
Vejvoda da nekako izvadi stvar, pošto nije bilo prvi put da je sumnjičen

zbog specijalnih poslova koje je radio, krijući od partijskih drugova.
Rekao je da poznaje Vojislava Vučkovića i mnoge druge. Bora je malo
spustio ton i zakazao mu novi sastanak za posle podne kod Vučkovića.
Lako je utvrđen Vejvodin identitet, ali nije bilo moguće dešifrovati
poruku iz knjige. Pošto je Vejvoda veoma žurio, otišao je kod Krleže, koji

je tada u Beogradu izdavao časopis Danas, za koji je on ranije slao neke
filmske studije. Bio je pribran: „Krleža, treba mi alibi. Ako budem imao
problema s policijom, reći ću da sam dolazio kod vas, radi uspostavljanja
saradnje između čehoslovačkih i jugoslovenskih intelektualaca.“ Krleža
je bio strašno ljut, psovao je i Vejvodu i onog ko ga je, bez iskustva,
poslao pravo u naručje beogradske policije. Ali je, bez ikakvog

razmišljanja, pokazao spremnost da pomogne.
Kad se posle nekoliko dana Vejvoda neobavljenog posla vratio u
Prag, Mustafa je bio očajan: „Onaj dripac Bora!“ Šta sve za njega nije
rekao. Jedna akcija je propala i Mustafa je tražio od Vejvode da pokuša
još jednom. Čekajući da makar prođe mesec dana, i dalje su se sastajali u
kafani kod Berze u kojoj su mislili da je Mustafa berzijanac i u kojoj se

nekad pojavljivao s fino upakovanim paketićem, kakve su nosili ljudi iz
boljih kuća, ili vodeći gospodstveno sa sobom psića. Vejvoda nije znao s
č
kim se on u Pragu još sastaje i ko za njega još radi, osim da obi no ima
tridesetak sastanaka dnevno. Prag mu je bio baza za delovanje prema
Austriji i Nemačkoj. Ponekad je nekud odlazio i vraćao se, posle nedelju-
č
dve. Vejvoda je naslu ivao da je Bosanac, nostalgi an kad god bi se
ć
spomenule sevdalinke i uopšte muzika. Za njega je Bosna bila – Havaji i
Bermudi, zajedno. Raj na zemlji! Mustafa je pitao Vejvodu da li je čitao
č lanke Marksa i Engelsa o Slovenima, posebno o Hrvatima, kao
kontrarevolucionarnoj naciji koju treba i fizički kazniti zbog sramne
uloge u mađarskoj revoluciji 1848. godine. Tražio je da mu iz biblioteke

donese Engelsovu knjigu, da bi mu objasnio o č emu se tu zapravo radi.
Plašio se valjda da Vejvoda slučajno ne izgubi veru u celokupni
marksizam. Rekao je da Engels jednostavno nije bio informisan o

129