Page 127 - Milomir Marić - Deca Komunizma

tajanstven.
Karlo Štajner je na Mustafu naleteo u jednom moskovskom
tramvaju. Otkravili su se u kafani hotela Metropol, pošto su obojica bili

iznenađeni što jedan drugog tu vide. „Znaš kako je kod nas“, rekao je
Mustafa, „danas partijski, sutra državni rad, a mi kao disciplinovani
komunisti sve prihvatamo.“ Dolazio je i iznenada odlazio. Ko zna s kim i
zbog čega.
Pojavljivao se potom u Italiji kao religiozni fanatik. Mesecima je
obilazio crkve, kupovao ikone i molio se. Tek kada više u njega nije bilo

nikakvih sumnji, odlazio je na vezu. Po Nema koj se šetao i posle
č
dolaska Hitlera na vlast. Kad je u vozu jedan gestapovac po eo da
č
č
sumnji avo zagleda njegov pasoš i da njegovu sliku dovodi u vezu s
nekim, istog časa je simulirao padavicu. Pena mu je pošla na usta, svi su
mu poleteli u pomoć, a gestapovac je sklopio stranice pasoša i

odmahnuo: „Jadan čovek.“ Bio je maksimalno istreniran za
najneverovatnije situacije. U Francuskoj je glumio paralitičara i tresao
nogu kao u najboljim udžbenicima medicine. Istovremeno, nudio je
ginekološku pomoć ženama svojih prijatelja, sa znanjem koje je naučio
kao član sovjetskih medicinskih delegacija na svetskim simpozijumima.
U Alžiru je osnovao komunističku partiju. U Kini je vukao gospodu u

rikši. Atlantik je prešao skriven u sanduku od banana na jednom brodu,
a iz Meksika se u SAD prebacio u vagonu punom vodovodnih cevi.
Zbog potreba službe umeo je, isto tako, stru no da osvaja srca pariskih
č
balerina ili žena indijskih maharadža i šalje im prave cvetne vrtove.
Istoričar Ivan Očak upoznao je 1966. godine u Moskvi Mustafinu
bivšu ženu Eduardu Isakovnu Elcušen. Rekla mu je da su se oni sreli

negde u Kanadi, gde se ona našla u emigraciji još u
predrevolucionarnom vremenu. Nije znala čime se bavi, govorio joj je
ponekad da trguje robom koja je nevidljiva. Nestajao bi na mesec-dva i
javljao se dopisnicama kako je srećno stigao na Azurnu obalu, u
Austriju, Nemačku ili SAD. Vraćao se obično veoma umoran i nervozan.
Nekad sam, nekad sa ženom, odlazio je na oporavak na Krim.

Na nekoj večeri, posle rata u Moskvi, Mustafinoj sestričini Sadeti
Kapetanović obratila se starica Mira Mihajlovna Fišer: „Oprostite, vi ste
Jugoslovenka? Iz Hercegovine? Znala sam jednoga iz tog kraja koji je
otprilike na isti način kao i vi sedeo i pijuckao. Zvali smo ga Ismet.
(Najčešći Mustafin moskovski pseudonim.) Moj muž i ja smo radili u

administraciji Kominterne, Ismet je č esto dolazio u naš stan, u Ulici
Gorkog, i tu radio u jednoj velikoj sobi. Me utim, kad smo ga muž i ja
đ
sreli, s nekim strancima, u hotelu Nacional, ponašao se kao da nas nikad

127