Page 128 - Milomir Marić - Deca Komunizma

u životu nije video. Jednostavno je okrenuo glavu na drugu stranu.“
Ivo Vejvoda nije znao ko ga je tražio 1934. godine, preko partijskog
punkta u Pragu:

„Bio je proćelav, tada bez brkova. Izgleda da ga je ćelavost jako
mučila. Verovao je da mu ona apsolutno smanjuje atraktivnost kod žena
i na različite načine je pokušavao da je što više prikrije. Mazao je i, često
do krvi, začešljavao kosu. Kao da je imao kompleks žena, iako sam ga s
nekima i viđao. Prvo što sam od njega naučio jeste da ništa ne pitam. Za
špijune koji su dolazili izvana i za koje su znali da su seksualno gladni,

Rusi su tada imali naro ite ku e, da ne kažem bordele, u kojima su se
č
ć
oni neko vreme gostili, jeli i pili. Mustafa mi je o tome zaneseno pričao:
ć
’I i ć eš i ti jednoga dana tamo!’ Njegove re i zvu ale su mi onda kao
č
č
daleki nebeski san. Sastajali smo se obi no po kafanama. Uvek u
č
đ
odre eno vreme u istoj kafani. Jedna je bila u blizini Berze, pa su
konobari mislili da je on berzijanac koji dolazi sa Berze da tu popije svoj
uobičajeni kapućino. Kad ga nije bilo, konobar bi mi govorio: ’Vaš otac
nije dolazio, sigurno se zadržao na Berzi’. Tek posle rata sam saznao da
je radio za vojnu liniju sovjetske obaveštajne službe. Mene je odabrao
verovatno zato što sam bio iz građanske porodice. Bolje obučen od
ostalih i pristojnih manira. Ručavali smo i večeravali u zaista

najluksuznijim restoranima. Policiji nije moglo pasti na pamet da tu,
među ambasadorima i drugom gospodom, sede komunisti. Mustafa je
odsedao u prvoklasnim hotelima, ali nikad nisam znao u kojim. Pričao
mi je da noću vrišti, i da sobarice provaljuju u njegovu hotelsku sobu da
ga bude. Stalno je bio u strahu da u snu nešto ne provali. Bavio se
stravično odgovornim poslovima. Približavao se rat, fašizam je

nezadrživo napredovao, a iz Moskve su sigurno tražili sve više i više
informacija. Panika kako da do njih dođe proizvodila je kod njega
neverovatne halucinacije, psihoze i delirijume.“
Na prvi zadatak Vejvoda je iz Praga pošao u Beograd. Prvi put u
ć
životu prvom klasom spava ih kola, u kojima je pre rata bilo kao u
najboljim hotelima, sa savremenim servisom i uslugom. Uzeo je singl

kupe, koji je podrazumevao takvu sigurnost da ga nisu ni budili na
češko-mađarskoj i mađarsko-jugoslovenskoj granici, pošto je prethodno
predao pasoš. Mustafa mu je na polasku dao jednu knjigu s nekom
porukom, napisanom nevidljivim mastilom. Trebalo je da je preda
beogradskom novinaru i advokatu Bori Prodanoviću. Još zelen za

konspiraciju, Vejvoda je toliko zapitkivao kud ide i šta nosi da je
Mustafa bio prosto prinuđen da mu kaže da treba da uspostavi vezu sa
drugovima u blizini Dvora. Posle rata saznao je da je knjiga bila

128