Page 172 - Meša Selimović - Tvrđava
P. 172

Uzaludno je bilo govoriti razumno, njeni ozivjeli strahovi su jaci od razuma.
            Smirivao sam je njeznoscu, jedinim lijekom koji joj je mogao pomoci. Govorio
            sam najsmjesnije rijeci, tetosio je, cuvao od napora, radio i sto sam umio i sto
            nisam umio, pretvarajuci se u dadilju najboljih namjera i najnespretnijih
            pokreta. Ganuto je plakala zbog moje paznje, smijala se zbog moje
            nespretnosti, ali se polako smirivala, jer vise nije mislila da je napustena.

            Izvodio sam je uvece u setnju, po danu nije htjela da izadje, bila je uvjerena
            kako se vec vidi da je unakazena trudnocom. Ucinilo mi se da je po mraku
            radije izlazila zato sto se mogla slobodno naslanjati na moju ruku, po danu bi
            se stidjela. Tako se osjecala sigurnija u mraku i u prostoru koji nije njen.

            - Ti si najbolji covjek na svijetu - govorila je njezno, pokrenuta bogzna kakvim
            osjecanjem.
            - Neki dan sam bio najgori.
            - Sad si najbolji.

            Mahmut mi je obazrivo rekao da grijesim. Tijana je divna zena, ali opet, ne
            treba pretjerivati ni u cemu. Ako je sad naviknem na toliku paznju, sta cu
            poslije? Sve bi se u zivotu moglo izdrzati za kratko, i da budes dobar, i hrabar,
            i pazljiv, ali zivot ne traje kratko, a nista ti ne moze postati tesko kao obaveza
            koju sam sebi nametnes u jednom casu slabosti ili odusevljenja. Stid te da
            odustanes, muka da istrajes, a nemas koga da psujes, jer si sam sebe
            natovario. A onda, davno je receno, sto bolest ne umori, to pokvari. Trudnoca
            nije bolest, ali ja svoju zenu mazim kao da je na samrti, boze oprosti. Osvetice
            mi se to, daj boze da on nema pravo, zajahace me zestoko, pa ce mi dusa na
            nos izaci. A zene vole da vladaju, iz ljubavi ili bez ljubavi, svejedno. Ne kazem,
            muz treba da bude dobar prema zeni, ako neces ti hoce drugi, a ako i nece,
            bolje je ljudski nego paski. Ali, malo strogosti nikad ne skodi. Kome to uspije,
            naravno. Jer, nekom ne uspije, i on govori onako, uopste, kako bi bilo bolje a
            ne kako jest. A koliko on vidi i zna, kod mene ce ovako ostati zauvijek, a to,
            bogami, nije lako izdrzati.

            Kad sam rekao, radi opravdanja, da se Tijana ne osjeca dobro, predlozio je da
            dovede svoju zenu, pregledace Tijanu, i znacemo je li dobro ili nije. Dok je bila
            zdravija, pomagala je zenama pri porodjaju, pa i sad dodju po nju, mole,
            kume, lakse im s njom, a sve zna o tim stvarima, kao ljekar.

            Pristali smo, ako ne bude koristi, nece biti ni stete, i Mahmut je doveo svoju
            zenu koju do sad nismo uspjeli da vidimo. Da li se stidio nas, nje, ili sebe
            izmedju zene, Tijane i mene, kad se sretnemo, ne znam. Mozda je zeni lagao
            da smo ugledniji i bogatiji nego sto jesmo. Ili je njegova zena toliko ruzna i
            nemoguca, kao sto je govorio, pa se ustrucava da je pokaze, jer lakse podnose
            usi nego oci, ruzno je manje neprijatno kad se o njemu prica nego kad se vidi.
            Ili se boji da ne vidimo kako ga zena prezire.

            Ne znam sta je od toga istina, ali mi se zena odmah dopala. Jedva je hodala na
            zadebljalim nogama, jedva disala od zaduhe, jedva govorila od umora, ali je
   167   168   169   170   171   172   173   174   175   176   177