Page 581 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 581
XXVII
Шестога су дана били губернијски избори. Велике и мале дворане биле су пуне племића у
разним мундирима. Многи су допутовали тога дана. У дворанама су се сретали познаници
који се давно нису видели, неко из Петрограда, неко са Крима, неко из иностранства. Крај
губернијског стола, испод цареве слике, водила се дебата.
И у великој и у малој дворани племићи су се груписали у таборе, и, судећи по
непријатељским и неповерљивим погледима, по прекидању разговора чим би се приближило
туђе лице, по томе што су неки, шапћући међу собом, одлазили чак у далеки ходник - видело
се да је свака страна имала тајне које је крила од друге. По спољашњем изгледу племићи су
се оштро делили на две врсте: сгаре и нове. Стари су били већим делом или у племићким
старим закопчаним мундирима, или у нарочитим својим, маринским, коњичким,
пешадијским ислуженим мундирима. Мундири старих племића били су старински сашивени,
са набраним испустима на раменима; били су очевидно мали, кратки у струковима, уски, као
да су они који их носе израсли из њих. Млади племићи, пак, јавили су се у раскопчаним
племићким мундирима, широким у раменима, с ниским струковима, с белим прсницима,
или у мундирима са црним јакама и извезеним ловорикама, као на мундирима министарства
правде. Младима су припадали и дворски мундири, који су погдегде украшавали гомилу.
Али деоба на младе и старе није се подударала са деобом на партије. Неки од младих, по
Љевиновом опажању, припадали су старој партији; а, напротив, неки најстарији племићи
шапутаху са Свијажским, и очевидно беху ватрени приврженици нове партије.
Љевин је стајао у малој дворани, где се пушило и мезетило; стајао је поред групе својих
људи, ослушкивао њихов разговор, и узалудно напрезао све своје умне моћи да схвати шта
говоре. Сергије Иванович био је центар око кога су се остали груписали. Он је у тај мах
слушао Свијажског, и Хљустова, предводника племства другог неког среза, који је припадао
њиховој партији. Хљустов није пристајао да са својим срезом иде и понуди Сњеткова да се
кандидује; а Свијажски га саветоваше да то учини; и Сергије Иванович одобраваше тај план.
Љевин сад није могао да разуме: зашто противничка партија моли баш онога предводника да
се кандидује, кога хоће да обори.
Степан Аркадијевич, који тек што беше мезетио и пијнуо, бришући мирисавим
батистеним рупцем уста, приђе им у своме коморничком мундиру.
- Заузимамо позицију, Сергије Ивановичу! - рече, и раздели своје залиске. Ослушну
разговор, па потврди мишљење Свијажског.
- Доста је један срез, а Свијажски је очевидно у опозицији - рече, сем Љевина, свима
разумљиве речи.
- Шта је, Костја, и ти си се прилагодио? - додаде, обраћајући се Љевину, и узе га под руку.