Page 489 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

збуњености, али црвенећи као и увек кад је пред неком новом личношћу испољавала свој
положај. - Ручак овде није добар, али ћете се бар видети с њим. Од свих другова из пука
Алексије никога не воли тако као вас.

- Врло радо - рече Јашвин с осмејком, по којем Вронски закључи да му се Ана веома
допала.

Јашвин се поклони и пође, Вронски остаде позади.

- Ти такође идеш? - рече му она.
- Ја сам већ задоцнео - одговори он. - Иди ти, ја ћу те стићи - довикну он Јашвину.

Она га узе за руку, и не спуштајући с њега очију гледаше га тражећи у мислима шта да му
каже да би га задржала.

- Стани, имам нешто да ти кажем - и узевши његову кратку руку притисну је на свој врат. -
Је ли, јесам ли добро урадила што сам га позвала на ручак?

- Врло добро си урадила - рече он са мирним осмејком показујући своје честе и јаке зубе
и љубећи јој руку.

- Алексије, ти се ниси променио према мени? - рече она, стежући обема рукама његову
руку. - Алексије, ја сам се намучила овде. Кад ћемо ићи?
- Скоро, скоро. Не можеш веровати како је и мени тежак наш живот овде - рече он и

повуче своју руку.
- Добро, иди, иди! - рече она увређено и брзо оде од њега.