Page 12 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 12

LECENJE  alUEM U NAS
                                                                                                        13
                 I  obratno:

                                          Da  ja  znadem, moje  !USee  belo,
                                          Da  ceo tebe  mlacl  vojno  Ijubi'ti,
                                          Sve  bih  rufe  po  polju obra:1a
                                          Sve  bih  rute  u  vodu  metala  '
                                          I  tom  bih  se  vodom  wnivala'
                                          Kad  mlad  Ijubi,  neka mu  miri~e.



                 IIi  to  isto,  ali  malo  drukcije:


                                          Djevojka  je lice  umivala,
                                          Umivajuc,  licu  besjeclila:
                                          »Da  znam,  lice,  da  Ce  te  star  ljubit,
                                          J a  bi  iSla  u  gOIU  zelenu,
                                          Say  bi  pelen  po  gori  pobrala,
                                          Iz  njega  bi  vodu  i~cjedila,
                                          I  njom  bi  te  svako  JutJro  praia -

                                          Kad  star ljubi, neka mu  je gorko!«

                 Pelen  je  usao  i  u  posalice,  malo  gorke  kao  sto  je  i  on,  ali  ih  narod
          jos  uvek  rado  upotrebljava:


                                          Volelo  se  dvoje sta.ri
                                          Obadvoje  s  naoeari
                                          Pelen-baka,  cemer-deka,
                                          Volelo  se  pola  veka.
                                          Kad  je praSlo poJa  veka,
                                          Razbole se cemer-deka .. .


                U  nasim  narodnim  obicajima  na  svakom  koraku  se  susrece  pelen.  Kad
          sc  Svrljizaru  uoci  Durdevdana  kupaju  na  bistrom  planinskom  potoku  »zarad
         zdravlja  do  novog  Durdevdana«,  devojke  se  »vodom  polivaju  i  poje<<:


                                         OJ,  ([\evene  se rh nore'1e,
                                         OJ,  seline  bel'l'_!in(
                                         Svi  te  zovu  bel'peJiJne,
                                         Ja  te  wvem omajnice,
                                         Da  omaje~, da  obrne~,
                                         I  sve  momke men'  da  vrncl.


                Nigde  biJje  nije  tako  divno  opevano  kao  u  naoodnim  pesmama.  Nigde
         mu  nije  tolika . vainost  pripisivana.  Kako  nekad,  tako  i  danas.  U  vozu  iz-
         medu  Novog  Sada  i  Sombora  dva  zdrava  mlada  naseljeni.ka  celim  putem
         pevaju  i  sale  se.  Pored  ostalog,  pevali  su  ,i  ovo:

                                         Jo~  da  mi  je Jjeba  bel motike
                                         I  pogaee mesto Ijeba crna,
                                         Crna  Jjeba  ad  cern e r  - k u 'k 0  I j a ...


                I  cemelika  i  kukolj  su  dye  nase  veoma  otrovne  biljke.

                Bilo  bi  veoma  zanimljivo da  neko  od knjizevnika  i  Ijudi  od pera prouci
         gde  se  i  kako  sc  sve  spominje  nase  Iekovito  bi/je  u  narodnim,  pa  i  u  umet-
         nickim  pesmama.  Ni  pripovetke ne  treba zaboraviti.  Nisu one znacajne  sarno
   7   8   9   10   11   12   13   14   15   16   17