Page 11 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 11

12                                                                              LECENIE  BlUEM

           morfina,  kodeina,  dionina,  papaverina,  tebaina,  narceina,  heroina,  pantopona
           i  drugih.  Najvairuja  biljna  droga  je  opijurn  dobijen  iz  belog  maka.
                  Poznavanje  fizioloskog  dejstva  izvesnog  biJja  vidi  se  i  iz  ovih  narodnih
           stihova:

                                           Sluge  sluie ervenoga  vina;
                                           Nije  vino  ~ to ga  loza  dala,
                                           No  U  Cljemu  zclena  rakija,
                                           I  u  njemu  bi 1 j a  svakojega.
                                           Svi  pospase,  kukaee  im  majka,
                                           Pado~e im glave  na  trpezi.
                                                             (Ncvoljoi  Alijo.  j  devet  brata  Vilkovita)


                  I  tu  je  verovatno  opijum  i  slicne  opojne  droge  koje  uspavljuju.  U  Ne-
           radinu  i  u  nekim  drugirn  vinorodnim  fruskogorskim  selima  ima  domacina
           i  kafedzija  koji  u  vino  stavljaju  plod  od  be/adol1e,  seme  od  tatule,  bobice
           od  vinobojke  i  druge opojne  droge  da  bi ·im  vino  bilo  jace  i  da  bi  se  u  oke-
           lini  proculi,  kako  bi  ga  bolje  i  skuplje  prodali.  Beladonu,  kao  najotrovniju,
           najcesce  nazivaju  bun,  jer  Covek  koji  se  od  nje  otruje  govori  kao  da  je  u
           bunilu,  ludilu.  A  mnogo  je  u  nas  sela  Bunica  i  slicnih  prezirnena.  Nije  Ii
           laj  fruskogorski  obicaj  da  pojacavaju  vi no  opojnim  drogama  kojih  ima  u
           Fruskoj  gori,  a  jos  viSe  po  balkanskim,  nekad  nepreglednim  bukovim  i  hra-
           stovim  sumama,  oVamo  donesen  s  juga?  Sadasnji  doseljeruci  u  Vojvodini,
           naime  dobro  znaju  za  otrovnost  buna  i  njegovu  upotrebu  za  pojacavanje
           vina.
                 U  GrliZi  je i  danas  obicaj  da  se  dosadni  pustosvati  rasteruju  medenom
           rakijom  u  kojoj  je  skuvano  seme  od  otrovne  biljke  tatule.

                 iii ovi  narodni  stihovi:


                                          Jetrviee  po  bogu  sesLriee,
                                          Ne  znas  kakva  bilja oct  omraze?
                                          Da  omrazim  brata i  sestricu.

                                                                           (Bog  rtikom  dubn  ne  oSlajc)


                 Pa  ovi  stihoyi  iz  narodne  pesme  »Srnrt  cara  Urosa«:


                                          Uro~ jede ljeba bijeloga,
                                          Uros  jede,  ujko  ga  ne  jede,
                                          Vee  on oda po gori  zelenoj,
                                          Pa prebira  0  t r 0  van a  b iii a,
                                          Da  otruje  dijete  Uro~.
                                          Otrova  ga i  sarani mlada ...



                 Po  narodnom  shvatanju  nema  gorce  biljke  od  pe/ena.  TPksikolog  ~e ~
          ovim  divnim  stihovima,  punim  dubokog  sadrlaja  i  neizrnerne  tuge,  vldetl
          jos ndto, jer je pelen u  vecoj  dozi o.trovan:


                                          Ja  bosiljak  sejem  meni  pe/en  nice.
                                          OJ,  pelen  pelencC?!  moj~ gorko evece.
                                          Tobom ce se mOJl  svatl  okltll1
                                          Kad  me  stanu  tuinu do groba nositi.
   6   7   8   9   10   11   12   13   14   15   16