Page 9 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 9

10                                                                             LECENJE  BIUEM


            domacih  i  stranih  biljnih  droga,  najcdee  kima,  aloja,  tamjana,  lanenog  i
            repinog  semena, smokvinog  korena,  korijandra,  cveklinog  soka,  vrbove  kore
            i  njenog  li ~ea i  raznog  drugog  bilja  koje  se  i  danas,  posle  toliko  vekova, sva-
            kodncvno  i  raznovrsno  koristi.

                   Hilandarski  I17cdicinski  kodeks  broj  517,  koj i  je  otkrio  1951.  godfne
            akademik  D.  Sp.  Rauoicie  u  biblioteci  manastira  Hilandara, navodi  upotrebu
            kamfora,  perunikc,  kukureka  i  mnogih  drugih  biljaka.  Taj  kodeks  je  prcma
            rctima  dr Relje Katiea  »najdragoceniji  spomenik srpske  medicinske  kulture • .
            Ovo  dele  pOlice  iz  XV  iii  XVI  veka.








                  LEKOVITO  I  MIRISNO  BlUE U  NA~OJ NARODNOJ  POEZIJI
                                                    I  MEDICINI


                  Otomanska  uajezda  u  XV  veku  izaziva  zastoj  i  pometnju,  ali  ne  i  pre-
            kid  nase  srednjo'lckovne  medicinske  kulture.  Medicinski  radnici  se  povlaee
            u  planine,  uglavnom  u  manastiTe.  To,  sasvim  razumlji.vo,  doprinosi  procvatu
            narodne  medicine  i  kori~ce nju  sopstvenih  prirodnih  sredstava  za  lecenje,
            pre  svega  lekovitog  bilja.
                  Za  vreme  petvckovnog  ropstva  na  sve  strane  su  sastavljane  lekaruse
            znanih  i  neznanih  mcdicinskih  pisaca.  I  u  njima  je  lekovito  bilje  najceSce
            pominjani  i  najvise  upotrebljavani  lek.
                  U  stalnoj  borbi  za  opstanak,  hvatajuCi  se  na  svakom  koraku  ukostac
            sa  stihijom,  bezgranicnim  i  nemilosrdnim  cudima  prirode,  bez  ~kolovanih
            lekara  i  lekova,  ostavljen  i  zaboravljen,  bez  icije  pomoei,  jer  _car  je  daleko
           -   a  bog  jc  visoko«,  nail  narod  je  posebno  cenio  lekovjto  bilje,  koje  mu  je
            uvek  bilo  najvaZniji  i  najpristupacniji  lek.  To  se  najlepse  vidi  i  iz  nasih  na-
           rodnih  pesama.  Od  5vih  lekova  u  njima  se  najce~ce pominje  lekovito  bilje.
            Njemu  se  cesto  pridaje  cudotvorna  isceliteljska  moc.  Biljarice  i  vidaricc
           se  naroCito  posluju.  I  to  bilje,  i  mesto  gde  one  raste,  nacin  branja,  vreme
           kad  se  moze  i  sme  brati,  i  sve  ostalo sto  je  u  vezi  s  lekovitim  biljem  i  lece-
           njem  pomocu  njega  obavijeno  je  neznom  poetskom  i icom  i  dubokom  tajar!-
           SlveI10SCU.  Taj  psihosugeslivni  karakter  mnogih  stihova  nasili  ep5ikJih  pesama
           ima  velik  znaCaij  i  cesto  je  prectstavljao  znacajan  psihoterapijski  laktor.

                  Glavni  lek  nasih  narodnih  junaka  bilo  je  lekovito  bilje,  sto  se  vidi  i
           iz  pesama.  Da  navedemo  sarno  ove  klasiene,  svima  nama  dobro  poznate
           stihove:


                                        ... Zaslo,  vilo, da  te  bog  ubije,
                                           Za,~t' I1.lstreli pobratima moga?  (Milosa  Obiliea)
                                           Daj  1i  bilje  onome  junalku,
                                           Jer  se  neee~ nanositi  glave.

                                           Sla ga  vila  bogom  bratimiti:
                                           . Daj  me  pustaj  u  plani.o.u  zivu,
                                           Da  naberem  po  Miroeu  bilja,
                                           Da  zagasim  rane  na  junaku .•
   4   5   6   7   8   9   10   11   12   13   14