Page 8 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

LECENJE BILJEM U NAS

c·

Kao sto je sloboda veeita borba za slobodu, tako
je i zdravlje vecita borba za zdravlje - samo su
se metodi te bo·rbe kroz vekove menjali i usavr·
savali.
Pobediti bolest maci osloboditi se straha od smrti.

Svaki narod, svaki kraj i svaka epoha imaju svoje obicaje, navike, no~­
nju, pesme, pripovetke, igre, bolesti, epidemije, lekove, nacine leeenja i ve-
S (inu jzrade lekova.
I lekovito bilje je, izmeau ostalog, zaoralo duboku brazdu u zivot svih
naroda, a pogotovll onih koji su vekovima tJ.aeeni, gonjeni, porobljavani, u
veCitim seobama, koji po necemu lice na vodeni evet, na svilu sto leti po
lepom vremenu ili na jak i prijatan, diskretan i prolazan miris neke jedva
vidljive biljciee u gustoj travi. Lekovito bilje je najsta·riji lek i prvobitna
lekovita sirovina nekad primitivnih a sada kulturni-h naroda. I danas je
rllzno bilje najjevtiniji i najpristupacniji ishodni materijai za proizvodnju
lckova u domacoj i inostranoj farmaceutskoj industriji.
o upotrebi lekovitog bilja u medieini susednih i drugih naroda pod
cijim je utieajima bila i nasa vestina lecenja i izrada lekova bice govora
kasnije u ovoj knjizi. Istorija zdravstvene kulture balkanskih naroda vrlo
je zanimljiva i slozena, jer se u tom delu Evrope osecaju snazni utieaji Is-
toka i Zapada, medieinskih pisaea mediteranskih i drugih zemalja, sve to
isprepleteno i pomesano s narodnom medicinom nepismenih ratnika i pa-
stira.
U svakom slucaju, nauka a lekavitam bilju · nije skol'aSnja, ne potice
ad /?as i.ivih. Ona ima duboke korenove. Sto se ranije manje znalo 0 he-
mijskom sastavu i farmakodinamskom dejstvu bilja i sto se na tom polju
tarmakomedieinskih istrazivanja isla spor~, razlog je u tome sto nasi preci
nisu raspolagali laboratorijama i drugim sredstvima koje mi danas imamo.
Upotreba lekovitog bilja kao terapijskog i profilaktickog sredstva ima
u nasem nal'Odu neobicno bogatu i izvanredno dugu i neprekinutu tradi-
eiju. Najbolje svedocanstvo 0 tome pruzaju mnogobrojni stari pisani spo-
menici, od kojih valja pomenuti bar neke.
U Hodoskom kodeksu, koji se smatra za najstarijj kodeks srpske sve-
tovne medicine (XIV vek), navodi se, pored ostalog, i raznovrsna upotreba