Page 92 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta
P. 92
naše radnje i poslove, od sitnih i beznačajnih do važnih i najkrupnijih; umnožava broj
naših obaveza, a smanjuje vreme kojim raspolažemo.
*
O živima i o mrtvima.
Govorim vam na osnovu mnogih i raznovrsnih iskustava, i možete mi verovati. Nisu oni
koje nazivamo pokojnicima tako mrtvi kao što se to obično misli. Isto kao što ni oni koji
sebe smatraju živima nisu onako ni onoliko živi koliko bi hteli da izgledaju i kako sami
sebe vide.
*
Kad biste znali šta se sve meni u snovima događa, i na kakav neverovatan način se
događa, vi biste lakše razumeli da je moja jedina želja: nepostojanje, to jest, svet u kome
se ništa ne događa i u kome se ništa ne može dogoditi.
*
Smrt onih koji su nam bliski može dvojako, i protivrečno, da utiče na nas: nekad
zamračuje i sužava a nekad osvetljava i proširuje naše duhovne vidike, i prema tome, nas
ili skršuje i uništava dokraja, ili neočekivano i čudesno jača i uzdiže.
*
Tako je sa svakim od nas, a tako je bilo oduvek sa svima koji su, rođeni od žene, pod
ovim suncem jeli hleb ove zemlje.
*
A šta sam ja? Tek malen plamen koji velikom ognju u susret hita.
*
Žena se zamori da bude čoveku prijatelj.
*
Imao sam prilike da vidim nekoliko žena i nekoliko porodičnih sreća koje one daju, i da
osetim, kao zadah pakla, neobjašnjivu slepu zloću žene koja jede samu sebe i truje sve
oko sebe.
*
Možda je polovina odvratnih i štetnih stvari koje truju život čoveku i unakazuju lice sveta
skovana u bračnoj postelji ili oko nje.
*
