Page 25 - Ivo Andrić - Prokleta avlija

Често је фра Петар причао о Карађозу, увек са помеша-
ним осећањем огорчења, гнушања и неке врсте нехотичног
дивљења, са чуђењем које ни само себе не схвата, али и са
жељом и потребом да што боље речима прикаже слику тога
чудовишта, како би постала јасна и ономе који слуша и како
би јој се и он чудио. И стално се бар понеком ироничном речи
враћао на њега, као да осећа да са њим није готов.
Али причао је исто тако живо и са појединостима и о
животу Авлије као целине и о занимљивим, смешним, жалос-
ним, поремећеним појединцима, људима у њој; они су му били
ближи и боље познати него разбојници, убојице и мрачни зли-
ковци којих се клонио колико је могао.
Па ипак, све то као да није било најважније ни заузимало
највише места у фра-Петровим сећањима на Проклету авлију
о којој је, у последњим данима свога живота, толико причао
младићу поред себе.

25