Page 22 - Ivo Andrić - Prokleta avlija

постаје подношљивије и лакше, или бар изгледа тако, јер сви
они воле коцку и избегавају извесност која је за њих увек теш-
ка. Сав тај престонички свет порока и нереда сматрао је
Карађоза својим; он је био њихов »крмак«, »стеница и крвопи-
ја«, »пас и пасји син«, али њихов.
Такав је Латиф ага, звани Карађоз. Можда би боље било
казати да је такав био, јер и он је већ прилично остарео и оте-
жао, и изгубио доста од некадашње ревности и заморио се,
изгледа, да изненађује и запрепашћује Авлију својом маштом
и довитљивошћу, духовитим и ћудљивим поступцима, и соло-
монским пресудама. Сад више седи тамо на здравој и лепој
страни овог брега, код своје лепе куће у којој је поженио
синове и из које је поудавао кћери.
Само с времена на време јавио би се у њему стари Кара-
ђоз, и он би пред задивљеном и сујеверно уплашеном Авлијом
изводио неки од својих великих подвига, као пре десетак-
петнаест година.
Са чудном мешавином дивљења и огорчења, која се и
после толико година осећала у тону и речи фра Петар је
опширно причао како је »стари зликовац« на његове очи
извлачио признање из неких Јермена, похапшених због проне-
вере у државној ковници металног новца.
Из ковнице је полагано али стално нестајао драгоцен
метал. Најпосле, ствар је дошла и до самог султана, који је у
свом гневу запретио да ће најтежим казнама казнити високе
чиновнике, ако крађе не престану а кривци не буду пронађени
и држави штета накнађена. Тада је уплашена власт похапсила
неколико непосредних криваца из ковнице, а затим читаву
једну богату и разгранану јерменску трговачку породицу, јер
су конци истраге водили у њихове радње. Осам мушких одра-
слих чланова те породице доведено је у Проклету авлију. Ту су
ти црномањасти и угојени људи удесили свој живот како бога-
ти људи под свим условима могу и умеју да га удесе. Довучене
су читаве гомиле намештаја и простирке, доношена им је сва-
кодневно обилна храна. Нико их није дирао ни испитивао. И
кад је већ изгледало да ће се цела ствар на томе и свршити,
22