Page 24 - Ivo Andrić - Prokleta avlija
P. 24
У њиховим кућама јавила су се последњих дана два слу-
чајна обољења. Сумња се да бимогла бити куга. Треба то само
објавити и сви ће они, од најмлађег до најстаријег, бити затво-
рени у јерменску болницу за окужене. Ту их се бар половина
може стварно заразити и помрети. Наћи ће се људи, споља или
из послуге, који ће им за то време упадати у напуштене куће и
радње и покрасти и оно што се види и оно што је скривено. А
затим, наступиће све оно даље што бива са окуженим и њихо-
вим кућама и имањем.
И говорећи то притискивао је уза зид готово обезнањеног
Јерменина који је покушавао да нешто каже, да шиштећи,
колутајући очима тражи мало времена и слободна простора,
да би промислио, да би се договорио са својима, али Карађоз
му није остављао ни једно ни друго, понављајући страшним
шапатом да све мора бити решено у овом тренутку и на овој
клупици.
Многобројни хапшеници, који су се, као увек, пред
Карађозом били повукли у своје ћелије или у најудаљеније
углове Авлије, нису ништа од свега тога могли да виде или
чују. Осећали су само да се између старог Киркора и Карађо-
за тамо у оном удубљењу врши тежак обрачун. После дугог
ишчекивања видели су како управник одлази у надзорникову
канцеларију изнад капије, и како Киркор посрћући и застајку-
јући у бунилу тетура пут соба у којима су били његови. Отуд се
једно време могла чути препирка и граја– огорчени и узалудни
отпор млађих чланова породице, а затим је одједном и то ути-
хнуло. Стари Киркор је између двојице најстаријих синова
који су га придржавали отишао до надзорника, да се договоре
о начину исплате.
У току идућих неколико дана пуштени су сви, све по дво-
јица-тројица одједном.
Недељама је Авлија причала о томе како је Карађоз
истерао тешку глобу од Киркора, понављајући све са поједи-
ностима које су само њих двојица могли да знају, а које су
хапшеници на чудесан начин сазнавали или сами додавали и
китили.
24