Page 192 - Odiseja
P. 192

Homer: Odiseja


                                 Je li mi jošte mati u dvorima, il' se je veće
                                 Tko oženio njom? a Odiseja divnoga krevet
             35                  Paučine je pun, posteljìnē nema na njèmu!«
                                    Na to njemu glava pastírā prozbori svinjar:
                                 »O i te kako ona u dvorima ostaje tvojim
                                 Strpjet se u srcu znajuć! u čȅmeru boravi ona
                                 Jednako noći i dane iz očiju roneći suze.«
             40                     Tako mu reče i koplje iz ruke mu mjedeno primi.
                                 Kameni prag prestupiv Telemah u kolibu uđe,
                                 A sa sjedišta otac Odìsej se ukloni njemu,
                                 Ali mu nȅ dā Telemah da ustane, nego mu reče:
                                 »Sjèdi, o tuđinče, mi ćemo već u oboru našem
             45                  I drugdje sjedište naći, a ima, tko će ga stavit.«
                                    Tako mu reče, i tada Odisej ustupivši sjedne,
                                 À grānja zelenog svinjar Telèmahu nastre, odòzgō
                                 Postavi runo, i sîn se Odisejev posadi nato.
                                 Plitice pečenog mesa izatog donese im svinjar,
             50                  Što im je ostalo bilo od juče, kada su jeli;
                                 Brzo naslaže mnogo u košarama i hljeba,
                                 Onda smiješa vina u sudu medenog slatkog,
                                 Zatim se prema božanskom Odiseju posadi svinjar.
                                 Rùkama pòsēgnū tada za gotovim jelima oni.


                                  14. Telemah šalje Eumeja k Penelopi. 55—153.


             55                     Ì kad nàmīrē več za píćem i zà jelom žúdnju,
                                 Onda divnom svinjaru progovori ovo Telemah:
                                 »Otkle je, oče, ovaj tuđinac? Na Itaku s njime
                                 Kako su pomorci došli? i kojim se dičahu rodom?
                                 Jer mi se misliti ne da, da dóđe pješice dò nās.«
                                                                        2
             60                     Na to si, Eumeju, ti o svȉnjāru, rekao ovo:
                                 »Evo ću i to ti, sinko, po istini kazati pravoj.
                                 Diči se, da je rodom iz Krete, široke zemlje;
                                 Nȁputovō se, veli, po ljudskim gradòvima dosta,
                                 I naluto se dosta, jer bog mu usudio tako.
             65                  A sad iz tesprotske lađe uskočivši k meni je amo
                                 U moj došao obor, i tebi ga predajem sada.
                                 Pò volji rádi, al' on je pribjègār — diči se — tebi.«
                                    Razumni na to njemu Telemah odgovori ovo:
                                 »Riječ si doista vrlo srdòbōnū, Eumeju, reko!
             70                  Zar ja u kući svojoj tuđinca primiti mogu?
                                 Jošte sam mlad i jošte ne mogu se pouzdat u se,
                                 Rukom da uzbijem onog, tko mene uvr'jedi prvi.
                                 A mati moja dvoje u duši promišlja svojoj:
                                 Bi li ostala doma kod mène i čuvala kuću
             75                  Bojeć se narodnog glasa i poštujuć krevet mužèvljī,
                                 Ili bi pošla za onim Ahejcem, koji je od svih
                                 Najbolji te je prosi u dvorima najviše nudeć.

                   2  60. Opet apostrofa; vidi 14. pjev. st. 55.

                                                                                                       192
   187   188   189   190   191   192   193   194   195   196   197