Page 132 - Odiseja

Homer: Odiseja

Besjedu započnem s njom i krilate prozborim r'ječi:
210 »»Zašto me, majko, nećeš da pričekaš? primit te želim.
Zašto ne bismo tu kod Aída rukama milim
Grlili jedno drugo i po volji tužili grozno?
Zar je utvaru ovu do mène poslala zato
Ponosna Persefonéja, da žalostan jecam još više?««
215 Tako rečem, i mèni odgovori gospođa majka:
»»Jao, sinko moj, od sviju nesretniji ljudi,
Tebe Zeusova kći ne prelašćuje Persefonéja,
Jer kad smrtnici umru, ovakva je njima sudbina:
Žile im kosti više ne drže s mesom, već sve to
220 Njima uništava strašni, siloviti ì žārkī oganj,
Kako njihova duša iz kòstī otiđe b'jelih,
Ali im duša odlètī i lepeće nà sanak nalik.
Nego se nȁ svjetlōst brže požuri, sinko, i gledaj
Da to upamtiš sve, da ženi govorit možeš.««

D. Junačke žene. 225—332.

225 Dok smo govorili tako, i drȕge dolazit stanu
Žene poslane amo od ponosne Persefonéjē;
Sve to bijahu žene boljárā i njihove kćeri.
Okolo crne krvi na iskap počnu se kupit,
A ja premíšljah u sèbi, ispitat kako ću svaku.
230 Ova se nȁpokōn miso učinila najbolja meni:
Mač dugòsjeklī trgnem od svojega punahnog bedra
I sve ih k crnoj krvi u gomili ne htjedoh pustit.
A tad pristupati stanu po redu ì svakā meni
Svoj je kazivala rod; izmeđù njīh svaku sam pito.
235 Slavnoga oca kćer uočih najprije Tiru,
Koja mi reče, nezázornōg kći Salmóneja da je,
Žena Kreteju da je, što Eolov bijaše sinak.
Ona je potočnog boga Enípeja ljubila bila, —
Najljepši potok je to, po zemlji kojino teče, —
240 Pa je k valima krasnog Enípeja dolazit znala.
Ovom zemljòmičnī bog Zemljotresac stvori se sličan
I legne potoku tome virovitom ù ušće s njome,
Šumni izàtoga val ko hridina velika hrupi
Te se nadvede i boga sa smrtnicom sakrije ženom.
245 Djevički otpaše pâs joj, okò njē razlije sanak.
A kad učini bog, u ljubavi štono se čini,
Stisne joj ruku i ovu izustivši besjedu reče:
»»Raduj se ljubavi, ženo! a godina dokle isteče,
Divnu ćeš roditi djecu, jer bogovi zalud ne leže,
250 Lȅgnū li s kòjōm, a tî mi othrànjūj djȅcu i njeguj.
Sada kući otiđi i gledaj, da ne rekneš ništa.
A ja sam evo ti bog Posìdōn zemljòtresac glavom.««
Tako reče joj on i u valovno zaroni more.
Ona zatrùdnī tad i rodi Peliju sina,
255 I još Neleja rodi; obojica velikog Zeusa

132