Page 127 - Odiseja

Homer: Odiseja

JEDANAESTO PJEVANJE

(33. dan. Nastavak)

Mrtvačko carstvo.

9. Jednodnevni put k Okeanu i Kimercima. 1—23.

A kad dođemo k lađi, kad k morskoj dođemo vodi,
Onda najprije lađu u pȕčinu rinemo divnu,
Jedra i katarku tad jednakòbokōj dignemo lađi,
Zatim u lađu ovce upustismo, onda i sami
5 Uđosmo žalosti puni te bujne ronjasmo suze.
Vjetar izà lāđē naše mrkòkljunē zgodan nam pošalje
Boginja strašna Kirka ljepòkosā sa glasom ljudskim,
Neka nam nadima jedra i prijatelj bude nam dobar.
A kad već sprave sve uredismo po lađi crnoj,
10 Sjedosmo, à vjetar tada i krmar krenuše lađu
Čitav je brodila dan, a jedra joj naduta bjehu.
Utone sunce, i svȉ se po redu zamrače puti.
Lađa nam nađe međe Okèana dubokih struja;
Zemlja je tamo i grad Kimérānā, koji su mrakom
15 Ȍbavīti i maglom; žarkovito nikada sunce
Lučama svojim na njih ne gledi, ni ȍndā, kad gȍre
Ono uzlazit stane sa zemlje na zvjezdano nebo,
Nì ondā, kad se k zemlji s nebesa naginje dolje,
Nego strahovita noć nad jadnícima širi se tima.
20 Onamo dođosmo s lađom i pristasmo, à ondā ovce
Uzevši uzduž struje okèanskē pođosmo svi mi,
Dokle ne dođosmo k mjestu, kud Kirka nam rekla je doći.

10. VII. doživljaj: U mrtvačkom carstvu. 23—332.

A. Priprave za pitanje mrtvih. 23—50.

Ondje žrtve pridrže Perìmēd ì s njīm Eurìloh.
A ja oštri mač od bedra povučem i tada
25 Jamu iskopam lakat dugàčku u šir i u dulj,
Okolo jame svima mrtvacima izlijem žrtvu,
Najprije mednoga pića, a zatim slatkoga vina,
Nȁpokōn vode, i svȅ to obàsūh bijelim brašnom.

127