Homer: Odiseja
A kad k lađi brzoj i k obali iđasmo morskoj
570 Jada i žalosti puni te bujne ronjasmo suze,
Onda i Kirka dođe i ùz lāđū crnu nam sveže
Ovna i crnu ovcu; al' lagano ì tiho ona
Mine pokràj nās, jer tko bi zamotriti mogao boga,
Nije li njega volja, kad dolazi ili kad ide?
126