Page 76 - Ilijada
P. 76

Homer: Ilijada



         310                  Prihvati, a crni mrak navuče se na oči njemu.
                              Tada bi tu junacima kralj Eneja nastrado,
                              Zeusova kći Afrodita da ne bude spazila oštro,
                              Mati, koja ga rodi Anhisu, kad pasaše stado;
                              Ona nad sinom milim raskrilivši bijele ruke
         315                  Skrije ga sjajnoga plašta u zavoj, da ga od str'jela
                              Zaštiti tako, da ne bi brzokonjik Danajac koji
                              U prsi probo ga mjeđu i tako mu uzeo dušu.



                                  B. Diomedova borba s bogovima. 318-909.




                                     a. Diomed ranjava Afroditu. 318-430.

                                 Tako iz boja svog Afrodita izbavi sina,
                              A sin Kapanejev dobro još onaj pamćaše nauk,
         320                  Kako ga grlati bojnik Diomed naučio bio:
                              On kopitonoge svoje zaustavi konje daleko
                              Od ratne vreve i uzde priveza za obluk kožom,
                              Pa tad k ljepogrivim konjma Enejinim poskoči brzo
                              I k nazuvčarom Ahejcem izvede ih iz četa trojskih.
         325                  Da ih milom drugaru Deipilu, - koga je od svih
                              Najviše štovo vršnjaka, jer znaše mu u svem ugodit, -
                              K prostranim neka ih lađam odvede. A onda vitez
                              U kola popne se svoja i uhvati blistave uzde,
                              Za Diomedom pogna tad konje kopita krepkih
                                                            17
         330                  Vatreno, a on trči za Kiparkom  s nemilom mjeđu
                              Videć, da od boja nije božanstvo i da od onih
                              Boginja nije ona, što rukuje ratima ljudskim,
                              Videć, da nije Enija gradobija, a ni Atena.
                              A kad je kroz silno mnoštvo za njome prodiruć stignu,
         335                  Onda se vine sin junačine Tideja i nju
                              U ruku mekanu zgodi ispod dlana oštrijem kopljem
                              Skočivši, a njoj kroz plašt ambrosijski, što joj ga same
                              Harite satkale bjehu, zabode se u kožu koplje
                              U dlan visoko, te krvca ambrosijska njojzi poteče,
         340                  Ihor, kakova teče u blaženih bogova krvca
                              (Ne jedu bogovi hljeba i ne piju žarkastog vina,
                              Zato su bez krvi oni i zovu se besmrtni bozi).
                              Boginja cikne vrlo i ispusti sina iz ruku;
                              Ali ga u ruke Feb Apolon uze i maglom
         345                  Tamnom ga zavi, da ne bi brzokonjik Danajac koji
                              U prsi probo ga mjeđu i tako mu uzeo dušu.

               17  330. "Kiparka", tj. Afrofita jer su joj se na otoku Kipru ljudi mnogo klanjali i žrtvovali joj.


                                                                                                       76
   71   72   73   74   75   76   77   78   79   80   81