Page 212 - Ilijada
P. 212

Homer: Ilijada



                              Slavno bi mene on nadvladao, ili ja njega!"
                                                                       21
                                 Reče, a oni miso u duši imajuć istu
                              Stanu nablizu štite naslonivši svi o ramena.
                              A s druge strane svojim drugarima vikne Eneja
         490                  Videć Agenora divnog i Parisa, Dejfoba ktome,
                              Koji su s njime bili čelovođe trojske, i narod
                              Za njima pođe onako, ko ovce na pojilo s paše
                              Kada za ovnom idu - u duši se pastir veseli, -
                              Tako se srce u grudma Eneji veselilo mnogo
         495                  Videći, kako za njime nagrnu veliko mnoštvo.
                                 Oko Alkatoja tad se junaci boriti stanu
                              Kopljima dugim izbliza; na prsima strašno je njima
                              Zvečala mjed, kad jediti u mnoštvu gađahu druge.
                              Ubojna čovjeka dva na Aresa obadva nalik, -
         500                  Jedno bi Idomenej a drugo Eneja - pred svima
                              Jedan drugoga htjede probosti nemilom mjeđu.
                              Na Idomeneja prvi Eneja izbaci koplje,
                              Ali pogledav napr'jed umače mjedenom koplju
                              Tad Idomenej, te koplje Enejino u zemlju zađe
         505                  Zavitlano, kad zalud izletje iz žilave ruke.
                              A Idomenej zgodi Enomaja baš po sredini
                              Trbuha ispupak prebiv od oklopa, u drob mu koplje
                              Prođe, a on se srušiv u prašinu šakom se zemlje
                              Hvati; dugosjeno tad Idomenej koplje izvuče
         510                  Iz mrtvaca, al' nije s ramena mu mogao krasno
                              Oružje uzet, jer sila na njega se sipaše str'jela
                              I jer mu ne bijahu već stalni pregibi nogu,
                              Nit' da za svojom strijelom poleti  nit' da odbježi,
                                                              22
                              Zato je stojeć odbijo od sebe nemili danak,
         515                  Kad mu iz boja noge ne mogoše pobjeći brzo.
                              Kad se povlačio sporo, za njime baci se kopljem
                              Dejfob, koji se ljuto na njega srdio udilj,
                              Ali ga ne zgodi ni tad, Askalafa udari kopljem,
                              Enijaliju sina, i koplje mu kroz pleći prođe;
         520                  U prah se sruši Askalaf i zemlje se uhvati šakom.
                                 Ares siloviti, vikač gromoviti, ne znaše tada,
                              Da mu je mr'tav sin u borbi ostao ljutoj,
                                                                    23
                              Već u oblacima zlatnim na olimpskom sjeđaše vrhu
                              Ustavljan Zeusovom voljom; i ostali besmrtni tu se
                                                                       24
         525                  Bogovi nalažahu, al' u boj ne mogoše poći.
                                 Oko Askalafa tad se junaci boriti stanu;

               21  485-486. "da smo vršnjaci", kaže Idomenej koji se približuje starosti, jer je već prosjed (vidi st. 362.),
               a Eneja je još mlad; - da sam ja Enejinih godina, hoće da kaže Idomenej, odmah bih se pustio u boj s
               njime, ne bih tražio vaše pomoći, te bi svladao ili on mene ili ja njega.
               22  513. "da poleti za svojom strijelom", tj. da ide naprijed ubijajući Trojance.
               23  522. Askalaf je sin Aresov; vidi 2. pjev., st. 512-513.
               24  525. "ne mogoše poći", jer ne dopušta Zeus; vidi 8. pjev., st. 5-17.


                                                                                                       212
   207   208   209   210   211   212   213   214   215   216   217