Page 9 - Emir Kusturica - Sto jada

му поклон.
На путу до кухиње Зеко је обукао ручно плетени џемпер шприцано плаве боје. Насмијао
се кад је видио свој лик у огледалу. У кухињи му је брат Горан предао поклон. Биле су то
рум-плочице умотане у масни папир, па је одмах истрчао да купи хљеб у гранапу, који је био

двадесетак метара низ улицу.
Аида је потрчала на врата носећи виндјакну:
- Прехладићеш се! Обуци нешто!
Вратио се из гранапа са хљебом и одмах одрезао фртаљ, одстранио средину и у њу ставио
свих пет рум-плочица. Највише на свијету је волио хљеб са чоколадом и када је загризао
рођендански поклон, рекао је:
- Ово нема нигдје на свијету!

Послије доручка Зеко је кренуо у акцију. Иако је била недјеља, он је уобичајене радње
извршавао по утврђеном распореду. Запалити нафтарицу била је мала умјетност. Довод и
одвод ваздуха није било лако обезбиједити, требало је устима продувати цјевчице. Због тога
су рођенданске рум-плочице добиле укус лож-уља. Пресуо је нафту у пећ и док се у мислима
питао да ли ће отац опет заборавити на његов рођендан, кап нафте је канула на мајчин
рођендански поклон.

- Сад ће ти, Аида, бити топло, немој да бринеш - нагео се у кухињу као Чарли Чаплин кад
вири иза угла неке куће, а руку је држао напољу како мајка не би видјела флеку нафте која се
ширила на рукаву.
Откако је отац купио „варбурга“ каравана, комшије са првог спрата су констатовале да
више нема комараца у близини зграде. Када се стартује двотактна машина, она избаци облак
дима који прекрије приземље и побије инсекте све до првог спрата. Отац је тврдио да ствари
никада нису довољно чисте и да је неопходно држати једно око 24 сата на глањц новом

„варбургу“!
„Варбург“ је био на свом мјесту, а Зеко је био спреман да још једном истакне мудрост
свога оца:
- Како је паметан Славо! Он паркира возило испод бандере, тик испод градске расвјете.
Лопови бјеже од свјетла!
- Ти си, бураз, или будала или ти ноге смрде?!

- Ја будала?
- Славо је кретен!
Слиједило је рођенданско исповиједање шарану. Силазио је низ степенице и на улазу у
подрумску просторију испред њега се испријечила Милијана држећи у руци букет бијелих
ружа.
- Срећан ти рођендан!
- Шта ради шаховски првак СР Босне и Херцеговине у Сто јада?

- То је мање важно!
- А шта је више важно?
- Ја тебе обожавам и желим ти срећан рођендан! Спремна сам све да учиним за тебе.
Иако није био сигуран да би започео било какав разговор, збунило га је што је дјевојчица
одмах нестала. Био је спреман да расправи с њом неке ствари. Нико нема право да улази у
његових Сто јада. Чак ни отац, за чију љубав се већ толико дуго бори. Када би га барем

помиловао или пољубио, прешао би чак и преко једине препреке. Сама помисао на градњу
викендице у Доњој Сабанти стварала је у Зекиној глави вртоглавицу.