Page 8 - Emir Kusturica - Sto jada

- Ја мислим да се у даљем развоју човјек неизбјежно претвара у коња!
- Како знате, друже пуковниче?
- Па, гледам у тебе, Славо, и све ми је јасно!
- У мене гледате?!

- Ти си, Славо, прави коњ, липицанер... ха-ха, парадни коњ... брсс, бррррс! - пуковник је
почео да рже као коњ. Смијао се толико гласно и кашљао, да је у једном тренутку почео да
се гуши. Стрпали су га у „кампањолу“ и одвезли у санитет гдје је добио кисеоник и
нормализовао дисање.
Отац није остајао дужан овом Дробњаку. Причао је о њему све најгоре, посебно свом
куму који је радио за КОС. Кад год би у кругу касарне угледао капетана Славу, Дробњак је
рзао гласније или тише, зависно од расположења.

Док су се широким степеништем пењали у велику салу Дома ЈНА, Дробњак је увесељавао
Теофиловиће. Рзао је као коњ. Отац је кисели осмијех ширио од уха до уха и вјеровао да
Аида и дјеца нису знали о чему се ради.
Шаховски турнир, симултанка коју је играо велемајстор Глигорић са војним лицима и
цивилима Травника, изазивао је поштовање и тишину у Дому армије. Чули су се само
људски кораци по шкрипавом поду и лупкање фигура по шаховским таблама! Међу

шахистима пореданим у дуги низ била је и Милијана Гачић. Ухватила је Зекин поглед док је
Глигорић вукао потез. Она је спустила поглед на таблу, одиграла брзо шта је требало, па су
јој очи полетјеле поново према Зеки. Велемајстор је примијетио да дјевојчица игра шах
насумице и да гледа у дјечака. Он је прстима лебдио над фигурама, брзо повукао свој потез и
отишао даље. Зеко се збунио од погледа дјевојчице и потрчао на другу страну према
подијуму на којем су се окупљали чланови школског хора. Милијана је знала да је ово
идеална прилика за упознавање. Напустила је таблу претрчала преко сале и зауставила Зеку

у тренутку кад је закорачио на подијум.
- Ја тебе знам!
- То ти и није нека пљачка!
- Али знам те већ дуго!
- Шта ме брига.
- Ти се мени свиђаш.

- Шта то причаш?! Видиш ли да нас сви гледају?!
Зеко је нестао у хору. Милијана се вратила до своје табле гдје је са смијешком чекао
Глигорић и чудио се. Велемајстор је гледао у таблу и није могао да повјерује у распоред
фигура на шаховском пољу - меч је био неријешен! Пат-позиција! Када му је то постало сто
посто јасно, насмијао се и аплаудирао дјевојчици. Сви присутни поздравили су аплаузом
подвиг Милијане Гачић. Само се Зеко скривао у посљедњем реду хора и једва чекао да
започне свечана академија и да у хору запјева химну, „Хеј, Славени“.

Аида Теофиловић се 9. марта 1976. пробудила с тешком главобољом од лошег вина и
свађе са мужем на синоћњој забави. Прославу Дана жена она је искористила да му изговори
све што је трпила у посљедњих петнаест година. Пажљиво је отворила врата и ушла у дјечију
собу. Кад је подигла зелену ролетну, свјетлост је зачас испунила малу просторију. Зеко се
нагло дигао с кревета, отворио очи и шкиљећи рекао:

- Опет касним на први час!
- Данас ти је недјеља, твој рођендан, блесане! помиловала га је мајка по коси и предала