Page 87 - Emir Kusturica - Sto jada

- Родбина, дошли су да ме испрате!
- Идеш у војску, јуначино?
- У затвор! Али само на три године!
- Нема проблема, све ће бити по пе-есу - рекао је отправник, док је воз са муком стизао у

станицу тешко и уз шкрипу се заустављајући.
Комадина је ушао са картом, а ми смо сачекали да воз крене. Црни је на путу ка тоалету
скренуо у канцеларију отправника. Било је више него сигурно да ће отправник послати
поруку дубровачкој полицији о сумњивим типовима у возу. Када је кренуо да врти телефон,
гледао је за нама:
- Нећете ви мени овдје никакву силу проводити, никада!
Није успио да заврши мисао јер га је Црни ошинуо по глави саобраћајним знаком, па се

срушио на патос, а послије га је лако везао. Придружио нам се у ве-цеу на крају композиције
гдје смо се скривали од мурије. Само је Комадина стајао напољу. Договор је био да ако
мурија наиђе, он уђе у ве-це и да нам знак за бијег. Били смо спремни да кроз прозор
искочимо. Црни се шћућурио између нас и једва смо дисали док је Ћиро отпухивао низбрдо
према Дубровнику.
Онда се зачуо Комадина:

- Бриши!
Поискакали смо из воза ко је како умио. Трчали смо поред Ћире и скренули у шумарак
кад се зачуо пуцањ и претња:
- Стој, пуцаћу!
То је полицајац из воза испалио метак у ваздух. Комадали смо низ стрмину и трчећи
ушли у луку Груж. Да ли је ово први пут да неко трчећи улази у Дубровник. Каква глупост!
Дубровник постоји толико дуго. Колико су пута војници утрчавали у овај град? Или, колико

су пута бјежали из њега да би он остао овако складан.
На улазу у луку Груж заударала је риба. Заједно с нама у Дубровник је унесен смрад
жељезничког вецеа. Рибари су се ту врзмали и стварали буку. Тек на крају мола сједио је
један чупави младић са руксаком и непомично гледао у море.
- Онај тамо хипик је мој - рекао је Комадина.
Као чопор гладних вукова гледали смо како Комадина сигурно корача према странцу.

- Не може се бити прави криминалац без двије године у мардељу - рекао је Ћоро
показујући на крај мола.
Тамо је Комадина управо сјео крај странца и када је био сигуран да нико не види шта
ради, мунуо га је два пута у ребра. Ударци су били јаки, а вјетар је до наших ушију донио
пригушени јаук странца. Видјело се како Комадина претреса странчев руксак. Придигао се
на ноге и бацио руксак у страну. Успут је звизнуо странца ногом у стомак, па се упутио
према нама.

- Четирсто марака, наркоманчина холандска!
- Да нас не провали мурији?
- Нек проваљује кога хоће, ја морам нешто појест, људи, умријећу - рекао је Ћоро.
Мени је желудац још од Ивањице био залијепљен за кичму, а у ушима није престајало
мљацкање Ћеле чичкаве косе. Нашли смо неку палачинкару и наручили свако по дуплу
порцију. Чуло се жвакање, а наше очи звјерале су около! Тражили смо правац у којем бисмо

могли да бришемо ако се појави полиција. Нико од полицајаца се није појавио, а ми смо се
спустили у градску кафану и наручили сладоледе. Изненада, са мора се појавио онај странац.