Page 64 - Emir Kusturica - Sto jada

метала које прати те извјежбане кораке и чини их застрашујућим.
Кретао се уназад, страх од војника је растао, али је све разговјетније чуо женски глас.
Сада је био сигуран да га Млада дозива. Крећући се уназад, он бутином окрзну бунар,
погледа у бездан и на дну бунара угледа Младу. Одмах је повукао канту чекрком, сјео у њу и

започео спуштање на дно. Тешко је рукама успоравао ход ланца, а када је чуо повике
војника, раширио је руке, пустио се и падао на дно бунара. Био је то једини начин да
избјегне смрт. Пљуснуо је у воду и док га је потисак враћао на површину, Млада га под
водомухвати за каиш. Загрлио ју је и пољубио, а она је показујући према врху преполовила
дугачку муштиклу. Обоје су неосјетно избацили свој комад муштикле изнад воде и тако
удисали кисеоник.
Над водом и над њима двома, наједном се појавио исти онај лептир који је пратио

његову сузу кад му је Млада зашивала ухо. Узбуркана вода се потпуно смирила, лептир је
полетио према кружном отвору бунара и свјетлости која је оданде бљештала. Видјело се
јасно у води, као у огледалу, како се три војника нагињу у круг бунара. Најнижи међу њима
увукао је цијев пушке у бунар и запуцао.
Лептир прекину лет и прилијепи се на зид бунара. Млада је одгурнула Косту, меци су
продирали између њих, губили силу под водом и као безазлени каменчићи падали на дно

бунара. Сва три војника ишчекивала су да нешто мртво исплива из воде, а лептир је кренуо у
свој спирални лет ка свјетлости. Брзо је стигао до војника и збунио их вртећи се око њихових
глава. Сва тројица, као по команди, окренуше се према чекрку на који је лептир слетио.
Неколико секунди лептир је оклијевао, а онда је поново почео да облијеће око шљемова.
Изгледало је као да је лептир хтио да их зачара. Највиши међу њима покушао је да га
пљеском дланова згњечи, али му није успјело, лептир се лако спустио на шљем другог
војника. Онда је војник у средини полако дигао руку, ударио по шљему најнижег и

промашио, лептир је слетио трећем на главу. Средњи се насмија, а лептир настави да се
поиграва са војском. Један од њих скочи да га угази, али тако јако да је не само промашио,
него и угануо ногу. Онај најнижи крену да га руком уништи. Потрчаше сва тројица за
лептиром. Ношени ратничким бијесом, војници се сударише, а лептир стаде на шљем
посљедњег у низу, оног најмање агресивног. Најнижи растом угледа лептира на шљему
ратника поред себе, скиде свој и свом снагом оплајвази по шљему колеге. Погледаше се

војници. Онај што је добио ударац у шљем од бијеса удари шамар колеги, а онај трећи
настави да трчи за лептиром који је кривудао пољем.
Сваки пут када би застао на љековитој травци, војник би помислио да је његов и бацио
би се кроз ваздух. Наравно, увијек би промашио. У једном тренутку ратник поскочи од
земље и баци се на лептира као голман фудбалског тима. Полети војник кроз зрак и стисну
шаку. Учинило му се да је то посљедњи лептиров лет. Док је он славодобитно ширио руке,
лептир је и даље летио, ту, надохват руке. У међувремену, она два војника кренуше у обрачун

због ударца шљемом. Изби права туча:
- Зашто си ме ударио?
- Нисам тебе него шљем!
- Јеси, мене си ударио, мене нико не смије да удара!

Док су се плаћене убице обрачунавале с лептиром, Коста и Млада су се с муком

искобељали из бунара. Гледају се и смију, па одлуче да шмугну иза куће и нестану у пољу.
Видјело се како њих двоје трче кроз валовиту ливаду, грабећи према шуми која се назирала