Page 43 - Emir Kusturica - Sto jada

кући.
Једва се разабрао на улазу у стан, придигао се на ноге и кренуо према излазу:
- Са’ ћу ја, очи моје, само да нешто... - поново је пао.
Мени је понестало снаге. Нисам могао да његово тијело увучем у кућу. Чинило се да

спава, па ми је то лакше пало. Већ касним у школу.
Тамо се ништа важно није десило. Посљедњи час дочекао сам у стартној позицији као
Боб Бимон пред велику трку. Повратак кући значио је поново сусрет с Рођом у ходнику.
Мајка је стигла у међувремену и није могла сама да га унесе у кућу. Сад нас је било двоје, ја
сам га ухватио за рамена, мајка за ноге и тако је Рођо доспио до кухињског кауча.
- Боже, сваких пет минута излазила сам да видим је ли жив! Идем ја да зовем Хитну!
- Сачекај, садћу ја нешто да пробам! - прстима сам ухватио Рођин нос и када је почео да

кркља и пишти, било је јасно да не треба Хитна.
- Жив је!
Отац је стигао кући. У кухињу је са собом унио одушевљење са прес-конференције
Зимских олимпијских игара, али и неку жестину.
- Је ли ту био Рођо?
- Ено га спава!

Пришао му је и дрмусајући га пробудио. Онда је намргођен сјео да руча и позвао Рођу да
сједне за сто, па се преко залогаја обратио нама двома:
- Да знате вас двоје, избио је скандал међународних размјера!
- Шта је било, побогу?!
- Ти сједи овдје!
- Шта је било, очи моје?
- Знаш да се у Сарајеву одржавају Олимпијске игре?!

- То и врапци на грани знају!
- И наравно, ништа не знаш о томе да у Сарајеву нема кревета за лијека?!
- Окле ћу ја знати, очи моје?!
- Човјек који је добио батине је дописник словачке новинске агенције, а...
Ништа нам није било јасно.
- Како си знао да је швалер?!

- Па видим, очи моје, нисам слијеп!
- Шта си му урадио?
- „Окле ти у мојој кући?“ питам га лијепо, а он на страњском, нешто ми прича, а ја га
одма’ ошинем преко лица! Она моја се баци на мене: „Стани“, вели „да ти објасним“!
Објаснићу ја теби, дрољо једна! „Неспоразум“, вели он. А, је ли, значи неспоразум! „Он је
новинар“, виче она. А, је ли, новинар! Ту га ја додатно напљескам. Заслужио је, толко лажу
овај народ. Новинар остаде да лежи непомичан на каучу, а ону своју закључам у купатило!

Он ко да је изгубио свијест, ставим му главу под воду, мало је био дошао себи и фино га
спакујем у Хитну. Добро је, шути, само нек није пала мртва глава!
- Ти си луд!
- Што?
- Па у Хитној морају полицији да шаљу записник гдје је добио батине! Ајој, мајко моја,
па теби је полиција већ за петама! Твоја жена је дала изјаву у полицији да је издала собу

странцу како би од тих пара могла да замијени линолеум у кухињи!
- А ти човјека ни крива ни дужна пребио, мислио да је швалер?! - смијала се мајка.