Page 215 - Dan Brown - Postanak
P. 215

poziv, on je očito izbrisao evidenciju kako bi zaštitio palaču.” Suresh je zastao. „No
             nakon što sam završio razgovor s biskupom, palo mi je na pamet nešto drugo.”

                 „To bi bilo?”

                 „Tehnički  uzevši,  postoji  treća  osoba  koja  ima  pristup  serveru.”  Suresh  se
             nervozno  osvrtao  po  prostoriji  i  približio  joj  se.  „Princu  Juliánu  njegovi  pristupni
             kodovi omogućuju pristup svim sustavima.”
                 Martín je zurila u njega. „To je smiješno.”

                 „Znam  da  zvuči  suludo”,  rekao  je,  „ali  princ  je  bio  u  palači,  sam  u  svojim
             odajama u vrijeme kada je poziv upućen. Lako je mogao nazvati i onda pristupiti
             serveru  i  izbrisati  podatke.  Program  je  jednostavan  za  korištenje,  a  princ  je
             tehnološki potkovaniji nego što ljudi misle.”

                 „Suresh”,  zarežala  je  Martín,  „stvarno  misliš  da  bi  princ  Julián  –  budući  kralj
             Španjolske  –  osobno  poslao  plaćenog  ubojicu  u  Guggenheimov  muzej  da  ubije
             Edmonda Kirscha?”

                 „Ne znam”, odgovorio je. „Samo kažem kako je to moguće.”

                 „Zašto bi princ Julián učinio takvo što?”
                 „Barem ti, od svih ljudi, ne bi trebala to pitati. Sjeti se sveg onog negativnog
             publiciteta  s  kojim  si  se  morala  boriti  zbog  Ambrina  druženja  s  Edmondom
             Kirschem?  Pa  ona  priče  o  tome  kako  ju  je  avionom  prebacio  u  svoj  stan  u

             Barceloni?”
                 „Oni su radili! To je bio posao!”

                 „Politika  se  svodi  na  dojam”,  rekao  je  Suresh.  „To  si  me  ti  naučila.  A  ti  i  ja
             znamo da prinčeva prosidba nije u javnosti dočekana onako kako je on zamišljao.”

                 Sureshev se mobitel oglasio – pročitao je pristiglu poruku i lice mu se smračilo u
             nevjerici.
                 „Što je?” upitala je Martín.

                 Suresh se bez riječi okrenuo i potrčao u centar za sigurnost. „Suresh!” Martín je
             ugasila cigaretu i potrčala za njim; dostigla ga je kod jedne radne stanice, gdje je
             tehničar puštao zrnatu snimku s nadzorne kamere.

                 „Što to gledamo?” upitala je Martín.

                 „Stražnji izlaz katedrale”, rekao je tehničar. „Prije pet minuta.”
                 Martín  i  Suresh  nagnuli  su  se  i  pratili  snimku  –  mladi  akolit  izišao  je  kroz
             stražnja  vrata,  požurio  se  gotovo  pustom  Calle  Mayor,  otključao  staru,  olupanu

             Opelovu limuzinu i ušao.
   210   211   212   213   214   215   216   217   218   219   220