Page 35 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru

Koralnog Spruda, uspe{no bi sa Magelanom prvi put oplovio svet. A po~eo je i da ~ita 'Odiseju', koja mu se od
svih knjiga naj`ivlje obra}ala preko ponora vremena.
Kada bi po`eleo da se malo opusti, uvek je mogao da izazove Hala na dvoboj u velikom broju
polumatemati~kih igara, uklju~uju}i tu dame, {ah i poliomino. Ukoliko bi Hal `eleo, mogao bi da pobedi u svakoj
od njih; ali to bi se r|avo odrazilo na moral. Bio je stoga programiran da bude bolji u pedeset osto slu~ajeva, a
njegovi ljudski takmaci pretvarali su se da ni{ta ne znaju o tome.
Poslednji ~asovi Boumenovog dana bili su posve}eni op{tem spremanju i uzgrednim poslovima, a onda bi
usledila ve~era u dvadeset ~asova - ponovo sa Pulom. Zatim je red dolazio na sat kada bi razmenjivao poruke
li~ne prirode sa Zemljom.
Kao i njegove kolege, Boumen je bio neo`enjen; ne bi bilo po{teno poslati porodi~nog ~oveka u misiju
koja toliko traje. Iako su mnoge dame obe}ale da }e ~ekati do povratka misije, niko u to nije stvarno verovao. U
po~etku su i Pul i Boumen vodili prili~no prisne razgovore jednom nedeljno, premda ih je sputavala svest o tome
da mnoge u{i sigurno slu{aju na zemaljskom kraju veze. No, iako je putovanje prakti~no tek po~elo, toplina i
u~estalost ovih razgovora sa devojkama na Zemlji po~ele su da jenjavaju. Oni su to i o~ekivali; bila je to jedna od
kazni astronautskog na~ina `ivota, ba{ kao {to su svojevrsno istu sudbinu delili i mornari.
Bilo je ta~no - {tavi{e, dobro poznato - da su moreplovci naknade nalazili u drugim lukama; na`alost, sa
one strane Zemljine orbite nije bilo tropskih ostrva punih tamnoputih devojaka. Stru~njaci za svemirsku medicinu
uhvatili su se, razume se, uko{tac i sa ovim problemom uz uobi~ajeni polet - i tako, u brodskoj farmakopeji
nalazile su se prikladne, premda te{ko i o~aravaju}e zamene.
Neposredno pre no {to bi odjavio emisiju, Boumen bi podneo svoj zavr{ni izve{taj i proverio da li je Hal
odaslao trake na kojima je bele`io dnevni rad svojih ure|aja. Potom, ukoliko bi bio raspolo`en za to, proveo bi
sat-dva u ~itanju i gledanju kakvog filma; u pono} bi po{ao na po~inak - obi~no bez pomo}i elektronarkoze.
Pulov program u potpunosti se poklapao sa njegovim i dva rasporeda nastavljala su se jedan na drugi bez
ikakvih trvenja. Njih dvojica imala su pune ruke posla, a i bila su dovoljno inteligentna i stalo`ena da izbegnu
dola`enje u sukob, tako da se putovanje pretvorilo u prijatan, rutinski let, li{en ma kakvih uzbu|enja, a protok
vremena jedino je ozna~avala promena brojki na digitalnom ~asovniku.
Mala posada 'Otkri}a' silno se nadala da ni{ta ne}e poremetiti tu spokojnu jednoli~nost u nedeljama i
mesecima {to su le`ali pred njima.

18. KROZ ASTEROIDE
Hitaju}i iz nedelje u nedelju poput kakvog tramvaja po tra~nicama svoje krajnje odre|ene putanje,
'Otkri}e' je pro{lo pokraj orbite Marsa i zaputilo se ka Jupiteru. Za razliku od svih plovila {to su i{la nebom i
morima Zemlje, ono nije zahtevalo nikakvo upravljanje. Kurs su mu neumitno odredili zakoni gravitacije; ovde nije
bilo pli}aka koji nisu uneseni u karte, niti opasnih sprudova gde bi se brod nasukao. Isto tako, nije bilo ni
najmanje opasnosti od sudara sa nekim drugim brodom, budu}i da nije postojala nikakva letelica - bar ne takva
koju je ^ovek sazdao - ma gde izme|u 'Otkri}a' i beskrajno dalekih zvezda.
Pa ipak, svemir u koji je ono sada ulazilo bio je sve drugo samo ne prazan. Ispred se pru`ala ni~ija Zemlja
pro{arana putanjama vi{e od milion asteroida; astronomi su do sada uspeli da ta~no odrede orbite jedva desetak
hiljada njih. Samo ih je ~etiri imalo vi{e od sto milja u pre~niku, dok je ogromna ve}ina predstavljala tek d`inovske
gromade koje su se besciljno vrtele kroz svemir.
Ni{ta se nije moglo preduzeti u vezi sa njima; iako je ~ak i najmanji asteroid mogao potpuno da uni{ti
brod ako bi ga pogodio brzinom od vi{e desetina hiljada milja na ~as, izgledi da se tako ne{to dogodi bili su
zanemarljivi. U proseku, postojao je samo po jedan asteroid u zapremini prostora oblika kocke sa osnovicom od
milion milja; posada 'Otkri}a' nimalo se nije brinula zbog mogu}nosti da se na|e na istom mestu i u isto vreme sa
tim asteroidom.
Osamdeset {estog dana leta trebalo je da stignu na najmanju razdaljinu od jednog poznatog asteroida.
On nije imao nikakav naziv - ve} samo broj: 7794 - i predstavljao je stenu pre~nika pedeset jardi, koju je 1997.
godine otkrila lunarna opservatorija; gromadu su svi smesta zaboravili, izuzev strpljivih ra~unara u Birou za male
planete.
Kada je Boumen stupio na du`nost, Hal ga je odmah podsetio na predstoje}i susret - premda je bio malo
verovatno da }e on smetnuti s uma jedini predvi|eni doga|aj u toku leta na celom putovanju. Putanja asteroida
spram zvezda i njegove koordinate u trenutku najve}eg pribli`enja ve} su stajale ispisane na displeju. Tako|e su
bila navedena osmatranja koja je trebalo obaviti ili poku{ati; ima}e pune ruke posla dok 7794 bude promicao
kraj njih na udaljenosti od svega devet stotina milja relativnom brzinom od osamdeset hiljada milja na ~as.