Page 584 - Albert Pike - Moral i Dogma

ili univer-zalne medicine; formule, koje su ih često spasavale od proganjanja i opšteg neprijateljstva,
izlažući ih nadležnim glupanima i svaki od njih, objasnio je jednu od sila velike magične tajne. Ovo je
trajalo sve do vremena Romana De la Rose koji je, takođe, objasnio misteriozno i magičko značenje
13
poeme Dantea, pozajmljene iz Visoke Kabale, tog ogromnog i skrivenog izvora univerzalne filosofije.

Nije čudno što čovek zna malo o močima ljudske volje i što ih nedovoljno ceni, pošto on ne zna ništa o
prirodi volje i njenom načinu delovanja. Da njegova volja može da pokrene ruku ili da pri-mora drugu da
ga posluša, da njegove misli, simbolično izražene pisanim znakom, mogu da utiču i navedu drugog čoveka
da ga posluša, to su misterije isto tako neshvatljive njemu, kao ona da volja božanstva može da utiče na
stvaranje Univerzuma.

Moči volje još uvek su uglavnom neodređene i nepoznate. Da li se mnoštvo dobro poznatih pojava može
pripisati moči same volje ili magnetizmu neke druge prirodne sile, to je tačka koja je i dalje
nerazjašnjena, ali svi prihvataju da je koncentrovani napor volje u svakom slučaju neophodan za uspeh.

Da su fenomeni stvarni, u to ne treba sumnjati, osim što se poverenje više ne sme dati ljudskom
svedočanstvu. Ako su oni stvarni, onda nema razloga za sumnju u njihovo ranije pojavljivanje, od mnogih
sledbenika, od moči koje su tada bile nazvane magičnim. Ništa nije bolja potvrda za to od izuzetnih
dostugnuća Bramina. Nijedna religija nije podržana s jačim svedočenjem; niko nikada nije čak ni pokušao
da objasni šta može s pravom biti nazvano njihovim čudima.

Koliko dugo, u ovom životu, um i duša mogu delovati nezavisno od tela, niko ne zna. Da volja može da
deluje uopšte bez telesnog kontakta, i fenomen sna, misterije su koje zbunjuju najmudrije

i najobrazovanije, čija su objašnjenja samo Vavilonske kule s rečima.

Čovek još uvek malo zna o silama prirode. Okružen, kontrolisan i upravljan od njih, dok uza-ludno misli
o sebi da je nezavistan, ne samo od svoje rase, već od univerzalne prirode i njenih be-skrajnih

mnogostrukih sila, on je rob tih sila, sve dok ne postane njihov gospodar. On ne može da ignoriše njihovo
postojanje pa ni da im jednostavno bude sused.

Postoji u prirodi jedna veoma moćna sila, kojom bi, kada bi jedan čovek mogao da je poseduje i kada bi
znao kako s njom da postupa, mogao da napravi revolucionarne promene i promeni lice sveta.

Ova sila je bila poznata drevnima. Ona je univerzalna sila, čiji Vrhovni zakon jeste ravnoteža; pomoću
nje, ako bi nauka mogla da nauči kako da je kontroliše, bilo bi moguće promeniti poredak Godišnjih
doba, stvarati noću pojavu dana, poslati misao u jednom trenu oko sveta, izlečiti ili ubiti na daljinu, dati
našim rečima univerzalni uspeh i činiti da one odjekuju svuda.

Ova sila, koju je delimično i slučajno otkrio učenik Mesmer, upravo je ono što su Sledbenici u Srednjem
veku nazivali elementarnom materijom velikog rada. Gnostici su smatrali da ona sačinjava

celo telo svetog duha i da je obožavana u tajnim obredima Šabata ili Hrama, pod hijeroglifskim fi-gurama
Bafometa ili hermafroditske koze iz Mendesa (Eliphas Levi navodi da je Koza iz Mendesa, najve-
rovatnije na osnovu Herodotovog zapisa, bog grada Mendesa bio nacrtan s kozjom glavom i nogama.
Herodot ukazuje da su jarčevi bili poštovani od građana Mendesa).