Page 582 - Albert Pike - Moral i Dogma

Egipta, u monstruoznim ili divnim slikama koje svete stranice Vede prevode za vernike Indije, u čudnim
simbolima naših drevnih knjiga alhemije, u ceremonijama prijema, izvođenim u svim misterioznim
Društvima nalazimo tragove doktrine, svuda iste, i svuda pažljivo skrivene. Okultna filosofija, čini se da
je bila bolničarka ili kuma svim religijama, tajna poluga svih intelektualnih sila, ključ svih božanskih
nejasnoća i apsolutna Kraljica Društva, u vremenima kada je postojao ekskluzivitet rezervisan samo za
obrazovanje Sveštenika i Kraljeva.

Ona je vladala u Persiji Magijima koji su nestali jednog dana, kao što su nestali gospodari sveta, jer su
zloupotrebili svoje moći. Ona je obdarila Indiju najdivnijim tradicijama i jednom neverovatno luksuznom
poezijom, doteranom, i sa užasima u njenim simbolima; ona je civilizovala Grčku zvu-cima lire Orfeja;
ona je sakrila principe nauke i ceo napredak ljudskog duha, u smelim proračunima Pitagore; bajke su
krotile svojim čudima, a istorija, kada je ona preuzela da sudi o ovim nepoznatim silama, ograničila je

sebe pričom. Ona je tresla ili slabila carstva svojim proročanstvima. Primorala je tirane da poblede na
svojim tronovima i vladala svim umovima radoznalošću ili strahom. Za tu nauku, kažu mase, ništa nije
nemoguće. Ona komanduje elementima, poznaje jezik planeta i upravlja kretanjima zvezda. Mesec, na
njen glas pada s Neba zaudarajući na krv, mrtvi ustaju iz svojih grobova i oblikuju sudbonosne reči
vetrom koji huji kroz njihove lobanje. Ova nauka, upravljač Ljubavlju ili Mržnjom, može po svom
nahođenju da dodeli ljudskom srcu Raj ili Pakao. Ona raspolaže, po želji, svim oblicima i daje lepotu ili
deformitete onako kako želi: ona redom menja, putanjom Kruga, čove-ka u zver i životinju u čoveka. Ona
čak dodeljuje Život ili Smrt i može da daruje svojim sledbenicima bogatstvo pretvaranjem metala, i
besmrtnost svojom suštinom i eliksirima, spajanjem zlata i svetlosti.

Takva je bila magija, od Zoroastera do Manesa, od Orfeja do Apoloniusa Thyaneusa, kada je us-
postavljeno Hriščanstvo, pobedničko nad sjajnim snovima i gigantskim aspiracijama Aleksandrijske
škole, javno je slomilo ovu filosofiju svojim anatemama i primoralo je da postane okultnija i
mnogo misterioznija nego ikada ranije.

Ipak, na dnu magijskog, bila je nauka, kao što je u osnovi Hriščanstva bila ljubav; i u Evangelističkim
Simbolima vidimo inkarniranu Reč, koju su u svom detinjstvu obožavala tri Magija, koje je vodila zvezda
(trojstvo i znak mikrokozme) i dobijali su od nje zlato, tamjan i mirtu. Naredno misteriozno trojstvo, pod
simbolom iz kojeg su alegorički sadržane najveće tajne Kabale.

Hrišćanstvo nije trebalo da mrzi magiju, ali ljudsko neznanje se uvek plaši nepoznatog. Nauka je bila
primorana da sakrije sebe, da izbegne ostrašćene agresije slepe ljubavi. Ona je sakrila sebe u nove
hijeroglife, sakrila svoje napore, prerušila svoje nade. Tada je stvoren žargon alhemije, stalna obmana za
prosto stado, pohlepno za zlatom, živi jezik za prave učenike samog Hermesa.

Pribegavši Masoneriji, alhemičari su izmislili Stepene i delimično su otkrili njihovu doktrinu svojim
iniciranima, ne kroz jezik u njihovim inicijacijama, već kasnije usmenim instrukcijama, jer njihovi rituali
su, za onoga ko nema ključ, nerazumljiv i apsurdan žargon.

Među svetim knjigama Hrišćanstva su i dva rada za koje se nepogrešiva crkva pravi da ih ne razume i
nikada nije pokušala da ih objasni - proročanstvo Jezekilje i Apokalipsa (Otkrovenje); dva
kabalistička clavicle (ključa), rezervisana bez sumnje na Nebu, za izlaganje kraljeva Magija. Zatvoreni sa
Sedam pečata za sve odane Hrišćanske vernike i savršeno jasne za nevernike inicirane u okultnim
naukama.

Za Hrišćane, i po njihovom mišljenju, naučni i magični Solomonovi ključevi su izgubljeni. Ipak, sigurno