Page 7 - Željko Krstić - Korupcija
P. 7
Željko Lj. Krstid SVITAC, novembar 2014
Tadašnje Ministarstvo unutrašnjih poslova nije aktivnosti i ciljeva koja treba ostvariti u
Društvu dozvolilo upis u registar udruţenja. Tu narednom periodu.
odluku je potvrdio i Vrhovni sud Srbije. Osveta Ono što trenutno oteţava rad Društva sudija
prema neposlušnim sudijama je nastavljena je ĉinjenica da je, od 600 ono preraslo u
smenom tridesetak sudija, od kojih su njh organizaciju od 1800 ĉlanova, u vrlo kratkom
trinaestoro bilo članovi Upravnog odbora Društva periodu. Pored toga, kao trenutni problem koji
sudija Srbije. ima strateški značaj, je nedostatak svesti kod
Aprila 2001. godine, nakon odluke Narodne sudija da same sudije shvate šta znači nezavisnost
skupštine Srbije o poništaju odluka o i odgovornost. I pred ovih problema, Društvo
nezakonitom razrešenju ovih sudija, odrţana je računa na ugled koje je steklo u zemlji I
skupština Društva sudija Srbije na kojoj su inostranstvu, autoritet, masovnost I
izabrani novi organi i usvojen novi Statut kompetentnost.
Društva. Danas Društvo broji 1800 članova u 20
odeljenja, što je tri četvrtine od ukupnog broja
sudija u Srbija.
Društvo sudija Srbije trenutno realizuje
projekat sa medijima u kome pokušava da
obuĉi novinare koji izveštavaju iz sudova, kao
i da im pruţi svaku pomoć. U okviru Centra za
stručno usavršavanje sudija organizovani su
brojni kursevi. U toku je Škola krivičnog prava
za neiskusne sudije. Ovaj projekat je podrţan od
strane Evropske komisije. Neprekidno se
organizuju okrugli stolovi sa različitim temama,
od usavršavanja rada sudija, do rasprava o nekim
zakonima koji su doneti ili treba da se donesu. Na
godišnjoj skupštini Društva je zakljuĉeno da UPUTSTVO ZA UPOTREBU KORUPCIJE :
nije ostvaren napredak u uspostavljanju Zdenka Milivojević i Stjepan Gredelj;
efikasnog, profesionalnog i nezavisnog Argument; Beograd; 2002; 70 strana.
sudstva. U cilju svoje izgradnje Društvo je
usvojilo Strateški plan, kojim se vrši jasna podela
Uputstvo za upotrebu korupcije : Organizacioni
okvir u kojem se odvija korupcija je drţava i
KPD Kruševac , ţenski zatvor u Poţarevcu ) vremenom njene različite institucije ( u sva tri domena:
se ideja stvaranja udruţenja isitopila jer su neki vaspitači zakonodavna, izvršna i sudska vlast) jer, iako
kupljeni sa rukovodećim finkcijaja. Ipak, daleko veći postoje slični problemi u privatnom sektoru
problem je što profesija zatvorskog vaspitaĉa nema korupcija je, po definiciji, primarno vezana za
svoj profesionalni identitet. Tako, recimo, zatvorski javni sektor, jer je nelegalno ili nelegitimno
psiholozi se nikada nisu osećali kao zatvorski vaspitači.
Čak su uspeli da naprave nekakvo udruţenje Zatvorskih privatno sticanje bilo koje vrste dobiti ( što se
psihologa. Sa druge strane specijalni pedagozi sebe plaća ili uzvraća kontrauslugom) na račun opšteg
doţivljavaju kao zatvorske monopoliste. Tako da ne interesa graĎana, a uz pomoć javnih ili drţavnih
stvaranje udruţenja zatvorskih vaspitača je u sluţbanika koji vrše vlast, tj. donose odluke o
meĎuvremenu napravio najmanje dve štetne posledice. odreĎenom domenu za koji je privatnik
Većina zatvorskih vaspitaĉa je izgubila sudski spor,
koji je povela sa drţavom, zbog loše obačunaih plata u zainteresovan. Da bi ovo sve bilo jasnije treba
periodu od 2007 . do 2011. Umest da dobiju obeštećenje, imati u vidu elemente koji čine korupcionu
tako da su umesto da dobiju novac, morali da plaćaju situaciju, a to su:
sudske takse u ne malom iznosu. Daleko veća posledica Izabrani ili postavljeni ( korumpirani)
nepostojanja udruţenja Zatvorskih vaspitače je što je u
meĎuvremenu, bez ikakve rakcije Sluţba za prevaspitanje javni ili drţavni sluţbenik koji
promenila naziv u Sluţbu za tretman. Tako da su vaspitači
u meĎuvremenu postali nosioci tretmana.
7 | P a g e