Page 5 - Željko Krstić - Korupcija
P. 5
Željko Lj. Krstid SVITAC, novembar 2014
• personalnom nivou: to je način da se ostvare i trendovima u podsistemu društva, moral je samo
prava I interesi koji pojedincima (ne) pripadaju; refleksija trenutnog stanja tih podsistema. U
• grupnom nivou: korupcija je način dezorganizovanim institucijama vaţeći etos,
centralizacije javnih resursa u korist grupe koja odnosno kodeks postaje prošlost i meĎu
ima od države dato pravo da zaposlenima skladno njihovim intersima javlja
njima manipuliše, s jedne strane, a s druge, novi etički okvir koji će ispuniti fukciju koju je
način da se kroz grupno organizovanje u formi imao profesionalni moral. U uvodnom delu smo
klika ostvare ili zaštite zajednički interesi pomenuli koje su to funkcije morala kao
pripadnika grupe tokom dezorganizacije društvene činjenice, a to su povećanje izvesnosti i
institucionalnog sistema; sigurnosti, odnosno da stvarnost pojedincima
• institucionalnom nivou: to je način da učini predvidivom i na taj način smanji strah i
institucija u stanju sopstvene nefunkcionalnosti frustriranost. Da bi novi moral koji
uredi sistem upravljanja, finansiranja, nastaje ispunio u postojećim dezorganizovanim
koordinacije, komunikacije i selekcije, te institucijama svoju funkciju, on za svoj glavni
odrţavanja kadrova. sadrţaj uzima principe koji legitimiziraju
Latentna funkcionalnost korupcije na korupciju a to su egoizam,
nivou profesije se ogleda u razvijanju motivacije pragmatizam, instrumentalizacija i dominacija
za rad, povećanja izvesnosti principa moći. Tako nastala etika anomije
nagrada za uloţen rad, stvaranju osećaja supstituiše profesionalni moral. Tako nastala
solidarnosti i podrške meĎu pripadnicima etika anomije postaje sadrţaj profesionalne
profesije u stanju dezorganizacije. Istovremeno, socijalizacije koji, uz promenu funkcija agenasa,
korupcija subjektivizira profesiju u stanju proces profesionalne socijalizacije stavlja u
društvene dezorganizacije. Pored ovih, korupcija funkciju reprodukcije korupcije.
ima latentno "sindikalnu" funkciju. Naime Sudstvo ( str. 92- 94). Stanje u sudstvu i reforme
nefunkcionalnost sindikalnog organizovanja Problemi sudstva koji su postojali i pre, ostali su i
istraţivanih profesija dovodi do spremnosti posle 5. oktobra. Izbor sudija u znaĉajnoj meri
pripadnika profesije da svoje materijalne interese je pod uticajem politike, tako da one sudije
ostvari učestovanjem u korupciji sa klijentima. koje nisu politiĉki podobne ne mogu da
Na ovaj način pripadnik profesije prodaja svoju napreduju. Posledice ovoga su politički
uslugu po ceni koju nije uspeo da dobije od svog poslušno sudstvo, s jedne, i nekompetentno,
poslodavca, odnosno drţave. Usled nedovoljno stručno sudstvo s druge strane. Kada
nefunkcionalnosti profesionalnog udruţenja je u pitanju poloţaj sudije, on je definisan malom
pripadnici profesije grade latentne profesionalne platom, niskim stepenom motivisanosti za rad,
grupe sa ciljem da zaštite svoje lične i svešću da napredovanje u karijeri ne zavisi od
profesionalne interese u odnosu prevashodno na kvaliteta. Sve to stvara apatiju koja godinama
konkurentske srodne profesije i u odnosu na proizvodi taj loš kadar.
drţavu. U tom slučaju da bi neki pripadnik
profesije ostvario svoje interese mora biti član
neke od latentnih profesionalnih zajednica. Za
svoja prava i interese ove grupe koriste uticaj I
moć svojih članova, neformalne odnose, neretko
zasnovane I na generacijskom, regionalnom ili
nekom drugom principu solidarnosti.
I, na kraju iako ne i na poslednjem mestu,
"etička" funkcija korupcije se ogleda u fenomenu
"etike anomije". Etika anomije je posledica stanja
dezorganizacije, kako na nivou institucija Jedan od gorućih problema sudijske profesije je
sistema, tako i na nivou profesionalnih udruţenja. kadrovska politika. Problem politike kadrova
Imajući u vidu da je moral nešto što je uslovljeno, otvara dva pitanja: prvo je kako omogućiti
kako globalnim društvenim konjunkturama, tako
5 | P a g e
