Page 66 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

genetika za njih nepodnošljiva. I morali su da biraju: ili genetika
sahranjuje hrišćanstvo i komunizam kao lažne religije, ili komunizam i

hrišćanstvo objavljuju genetiku lažnom naukom. Naravno, oni su odabrali
poslednje.

Ustvari pravedna je samo jednakost mogućnosti, a ona za ljude koji

su nejednaki od rođenja automatski dovodi do nejednakosti rezultata, do
socijalne i ekonomske nejednakosti, do pojave siromašnih i bogatih i t.d. I

to je normalno, to odgovara realnoj, a ne izmišljenoj prirodi čoveka. Ovde
je najglavnije to, da socijalna nejednakost ne bude prekomerna i da najniži

nivo života bude dostojan, za razliku od situacije koju su Jevreji i masoni

veštački stvorili uoči revolucije u Rusiji 1917.g. i na kojoj su Jevreji
pametno odigrali svoju igru.

Hrišćanaski »jedinstveni« Bog je stvorio ženu navodno od rebra
muškarca. Može li se verovati u to? Ne. Zašto? Pa zato što to protivreči

nauci, posebno genetici koja jasno dokazuje da svi ljudi imaju različit
genetski fond. A u rebru bilo kog muškarca geni su apsolutno isti kao kod

muškarca u celini. Odakle potiče ta genetska raznovrsnost ljudi? Osim

toga u rebru Adama su geni muškarca, to jest Eva bi trebala da bude
muškarac. Ili je taj mit – laž, ili ipak Bogova ima mnogo, i Bogovi su

genetski različiti. Onda su, naravno, i ljudi od tih Bogova različiti, sa
različitim genetskim fondom.

Čak i osnovnih boja ima 7: crvena, narandžasta, žuta, zelena, tamno
plava, svetlo plava, ljubišasta. Odakle potiče ta raznovrsnost?

Poštovani čitaoče! Hajde da pogledamo na svet i zamislimo se nad

nekoliko jednostavnih pitanja. Da li postoji jedan jedini čovek? Ne, ne
postoji, ima mnogo i različitih ljudi. Da li postoji jedna jedina životinja?

Ne, ne postoji, životinja je veoma mnogo. Da li postoji jedna jedina

biljka? Ne, ne postoji, biljaka je veoma mnogo. I tako dalje. Eto, tako je
uređen naš svet. Pa kako je onda odjednom moguće pretpostavljati

postojanje jedinog boga?
Pitanje o tome, da li je Bog jedan ili je Bogova mnogo, ima ne samo

religiozno već i naučno značenje. Uzmimo recimo fiziku. Šta je to Bog sa
tačke gledišta fizike? To je pre svega neka objektivna svetska sila. Za

vreme Ajnštajna naučna slika fizičkog sveta je bila veoma raznovrsna.

Nekoliko teorija je opisivalo različite sile, koje se ne mogu svesti jedna na
drugu. Pošto je Ajnštajn bio Jevrej i vernik jednobožnik, onda je on prvi

66