Page 34 - Vladimir Aleksejevič Istarhov
P. 34

Za razliku od mnogobožačkih religija, koje proslavljuju sve što je
       prirodno kod čoveka, hristos se svojim zapovestima trudi da od čoveka

       napravi isto takvog mazohistu, kakav je on sam. Trudi se da natera čoveka
       da u sebi traži nepostojeće grehove, gde se pod grehovima smatra sve što

       je prirodno i životno u čoveku. Hrišćanski grehovi – to je plod bolesnog

       paranoika i mazohiste Isusa Hrista.
              Hrista su raspeli na krstu. U to vreme u Rimu su na krstu razapinjali

       samo za pederizam. Na pravom krstu, licem napred – takve aktivne
       pedere, kao Hristos. Na kosom krstu, zadnjicom napred – pasivne, kakav

       je bio Andrej Pervozvani. O tome svedoče svi rimski istoričari toga

       vremena. Eto šta realno označava hrišćanska ideja »voleti bližnjeg svog«.
              Osim hrišćanske verzije postoji verzija prema kojoj je Hrist, bez

       obzira na pederizam, ipak imao decu. I pederi mogu da imaju decu
       (posebno napravljenu prstom). Prema toj verziji potomci Hrista su

       Merovingi (u koje ulaze mnogi živi i  zdravi predstavnici aristokratskih
       loza u Evropi). Ta publika smatra sebe ljudima plave krvi. A ko su to

       plavi, šta je to plava krv? Plavi – to su pederi, a plava krv – to je krv

       pedera. Plavu boju su ti potomci nakupili i od Hrista i od Davida.


                                 Hrišćansko i judejsko ljudožderstvo


              Osim sadizma, mazohizma i nekrofilije kod biblijskog (jevrejskog)
       boga je veoma u modi ljudožderstvo. Hristos je svoje učenike prizivao:

       »Ako ne budete jeli Telo Sina  Čovečijeg i pili Krv Njegovu, onda nećete

       imati u sebi život. Onaj ko jede Moje Telo i pije Moju Krv ima život
       večni« (po Jovanu 6:53-54, isto po Marku 14:22-24).

              U hrišćanskoj crkvi glavni mistički čin, na kome je nastalo ritualno

       bogosluženje, jeste odvratna ljudožderska tradicija, koja se naziva
       pričešće – putem pretvaranja hleba i vina u krv i telo Hrista, misaono

       pijenje te krvi i jedenje njegovog tela. Bez tog misaonog kanibalizma neće
       biti spasenja, - tako kaže hrišćanstvo. Šta je to? Kakvo  čudovišno

       divljaštvo. Kakva gadost. Odakle potiče ovaj mračni obred?
              Svaki obred ima svoj rodoslov. Ovaj obred potiče od drevnog

       jevrejskog obreda pijenja krvi ubejenog deteta iz drugog plemena.

       Hrišćanstvo je samo zamenilo fizičko ljudožderstvo misaonim. Ogroman





                                                                                                                34
   29   30   31   32   33   34   35   36   37   38   39