Page 342 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

muzički instrumenti. Uzmimo klavir, saksofon ili gitaru. Jednostavnija
dela, nekakva tra-la-la mogu se odsvirati na svim tim instrumentima,

uglavnom jednako (izuzev boje glasa). Ali složena ozbiljna dela se ne
mogu preneti jedan kroz jedan. Pokušajte da prenesete džez saksofonistu

Stena Getca na klavir. To će zvučati sasvim drugačije, ponekad i ružno.

Hegel je tvrdio da je njegovu filozofiju uzaludno izučavati na bilo
kom jeziku, osim nemačkog.

Ruski jezik je – naše ogromno bogatstvo. Ruski jezik je čak u
današnjem uprošćenom i degradiranom vidu – veoma snažan jezik. Ako se

ruski jezik uporedi sa engleskim, onda je engleski za čitav stepen

primitivniji i uprošćeniji jezik. Ako otvorite englesko-ruski rečnik, vidite
da se za mnoge engleske reči jednoj engleskoj reči daje desetina ruskih

odgovarajućih reči. To jest desetini različitih nijansi smisla ruskih reči
odgovara jedna gruba engleska reč. Takvih engleskih reči, kao što je

«Get», kojoj odgovara stotinu ruskih reči, u ruskom jeziku, hvala Bogu,
uopšte nema. Ako prevodite engleske pesme, Vi ćete se začuditi koliko

smisao pesama nosi približan karakter. Ne glup (glupih pesama i mi

imamo dovoljno), već upravo približan, netačan.
Ali ne radi se samo o rečima. Sam američki govor nosi više

mehanički i primitivan karakter. Karakter razmene govornih šablona.
Naprimer, prilikom pozdravljanja, Amerikanac kaže: «Hi! How are zou?»

(Zdravo. Kako si?). I svako je dužan da uvek kao robot odgovara jedno
isto: «Fine. How are zou?» (Odlično. Kako si ti?) Ako ne odgovorite Fine,

već nekako drugačije, to se neće smatrati američki.

Kod Rusa se ne mogu zamisliti takve stroge govorne šeme. Na
pitanje: «Как дела?» - Vi ćete čuti stotinu različitih odgovora: «Отлично,

нормально, более-менее, как сажа бела, лучше всех, как в сказке,

терпимо, классно, великолепно, хуже всех, дела в Кремле – у нас
делишки и т.д.». Ko šta smisli. Ogromna varijantnost govora, a znači i

varijantnost mišljenja.
U savremenom engleskom jeziku su nestali čak takvi fundamentalni

jezički instrumenti, kao što su razlike u oblicima distance i bliskosti u
opštenju. U ruskom jeziku postoji duga distanca opštenja među ljudima –

VI i postoji kratka distanca (bliskost, poverljivost, drugarstvo) opštenja –

TI. U ruskom se može birati distanca opštenja. U savremenom engleskom
jeziku to je nemoguće, ostalo je samo VI. A ranije je bilo i TI. To je

342