Page 341 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

drevnjejevrejskog jezika – ivrita. Prema njihovoj šemi razlika u složenosti
jezika goja i ivrita treba da postane nesavladiva jezička barijera za goje.

I eto Jevrej iz g. Belistoka, iz porodice Kasida Ludvig (ustvari
Lazar) Zamenhof rezradio je veštački svetski primitivan jezik za sve goje

Esperanto. Esperanto je – primitivan jezik, grub i uopšten, bez nijansi,

jednom rečju – komunistički jezik. Ali Esperanto nije stekao široku
popularnost. Iza tog jezika robova nema nikakvih kulturnih naslaga.

Izučivši ga, Vi dobijate samo sredstvo za komunikaciju i to je sve, a ako
izučite naprimer engleski jezik, onda dobijate dostup ka čitavoj engleskoj

kulturi. Razlika je ogromna.

Ali čak ako na Esperanto umeju talentovano da prevedu osnovno
kulturno nasleđe i čitav svet progovori na Esperanto, onda će vremenom

jezici svejedno početi ponovo da se razilaze, kao što sada počinju da se
razilaze engleski jezik u Engleskoj i engleski Amerike ili Afrike. To je

prirodni proces. Nije uzalud taj proces opisan u mitu o građenju
Vavilonske kule. Isto kao što su se iz jedinstvenog indoevropskog jezika

vremenom formirali savremeni jezici te grupe ili iz jedinstvenog latinskog

jezika formiralo nekoliko jezika latinske grupe. I sa svim drugim jezicima
je ista slika. Ali Esperanto se toga ne plaši.

Glavni zadatak Esperanta je – da za buduća pokolenja robova učini
nedostupnim nacionalne jezike i, prema tome, odseče ogromne naslage

nacionalne kulture.
Veliki čovek ostavlja sebe u naciji, i njegova suština može da živi u

naciji mnogo hiljada godina, realno čineći dušu čoveka besmrtnom na

zemlji. Genijalno je rekao Puškin: «Ne, ja neću umreti sav, duša će u
zavetnoj liri moj prah nadživeti i izbeći truljenje». Puškin je fizički

odavno umro, a njegova duša je i dan dans živa u naciji. Otvorite

Pučkinov tom. Vi možete i sada, posle mnogo godina od njegove fizičke
smrti, osetiti njegovu veliku dušu, osetiti njegovo osećanje sveta, njegova

preživljavanja, diviti se njegovim mislima, njegovim oduševljavanjima,
njegovim emocijama. Puškinova duša je živa i biće živa sve dotle dok

bude živa ruska nacija. Upravo ruska nacija i nikakva druga.
Puškin je, prirodno, ušao u opštu svetsku kulturu, ali, naravno, u

iskaženom vidu. Prava poezija je naprevodiva na drugi jezik jedan kroz

jedan. Najtalentovaniji prevod predstavlja gubitak. To se objašnjava time,
što je jezik – veoma složena pojava i što su svi jezici različiti, to je kao

341