Page 340 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

Naravno, uzevši od od nacije takva bogatstva, talentovana ličnost
može sama dalje da obogaćuje i naciju i preko nacije čitavo čovečanstvo u

celini. Ali sve to ide samo preko nacije. I ulaz i izlaz. Nacija – to je
kontekst ličnosti. A ličnost – to je deo dugotrajnog istorijskog procesa

života nacije. Mi, koji danas živimo, predstavljamo samo jednu trećinu

nacije, i to najmanju. Prvi neobuhvatni deo (naših predaka) je – u
prošlosti, treći (naših potomaka) je – u budućnosti. I sva tri vremena

aktivno deluju uzajamno. Nema sadašnjosti bez prošlosti. Nema
budućnosti bez prošlosti i sadašnjosti. Tako su i sva tri dela nacije takođe

uzajamno povezana, postoje i žive zajednički duhovni život. Stvaraju

jedinstvenu duhovnu i genetsku celinu – naciju.
A šta je to opštečovečanska kultuta? Gde se ona nalazi? Samo u

nacionalnom, u mnogim nacionalnim kulturama, više nema gde da se
nalazi. Kod opštečovečanskog slika je ista, kao i kod čoveka, samo sa

razlikom u jednini i množini. Čovek ima jednu naciju, opštečovečansko –
mnogo nacija. Nacionalne kulture napajaju opštečovečansku i iz nje

uzimaju bogatstva drugih nacija i integrišu ih opet u svoju naciju. Van

nacija opštečovečansko ne postoji.
Jevreji, težeći ka gospodarstvu nad svetom, uvek su nastojali da

UJEDINE I STANU NA ČELO čitavog čovečanstva, a dalje da održavaju
vlast po principu «zavadi pa vladaj». A da bi se ujedinilo svo čovečanstvo,

treba slomiti nacije, nacionalne države i napraviti zajedničku svetsku
državu sa zajedničkom svetskom vladom, gde će na vrhu sedeti svetski

švonderi, a dole međunarodni šarikovi. Bez jedinstvenog jezika veoma je

teško je napraviti tu zajedničku jedinstvenu svetsku državu, a čitavo
čovečanstvo nema jedinstven jezik. Šta raditi?

Na izvorima rađanja zajedničkog svetskog primitivnog jezika za goje

stajali su došljaci iz dvoličnih judejskih sekti, posebno iz Hasida.
Kristalna mašta Hasida od davnina je bilo lišavanje goja njihovog glavnog

duhovnog nasledstva – nacionalnih jezika i njihova zamena jedinstvenim
primitivnim svetskim gojskim jezikom, jezikom dvonožne ropske stoke, u

koju prema digmatičarima judeizma treba da se pretvore svi goji sveta
posle uspostavljanja nad njima svetskog judejskog carstva 2000.g.

Karakteristično je da se Hasidi, koji nameću kosmopolitizam za sve goje,

više nego bilo ko od Judeja brinu o očuvanju neprikosnovenosti

340