Page 339 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

Naravno, može, i šta iz toga sledi? Sve što je dobro može da preraste u
loše, ako izlazi iz određenih okvira. Znači, treba odsecati šovinizam od

nacionalizma, a ne pritiskati nacionalizam.
Moderno je govoriti o opštečovečanskom i nadnacionalnom. Ali

kako može biti nadnacionalno ukoliko ne postoji nacionalno? Iznad čega

se gradi nadnacionalno? Nad praznim mestom? Tako nešto ne postoji. Ne
postoji krov bez temelja. Nacionalizam ni u kom slučaju ne protivreči

opštečovečanskom. To su različiti nivoi, koji treba da obogaćuju jedan
drugog. Nacionalna kultura treba da dopunjuje opštečovečansku, a iz

opštečovečanske kulture nacije pozajmljuju najvrednije i ono što odgovara

za svoju naciju, dajući joj time impulse za dalji razvoj.
Šta je to nacija i šta ona daje ličnosti? Sada na Zapadu nema

modernije ideje od LJUDSKIH PRAVA. Ideja ljudskih prava, iako su je
predložili masoni, jeste progresivna i perspektivna ideja, ali ne treba

misliti da je u današnjem vidu ona istinita u poslednjoj instanci. Nju još
treba razvijati, dodati ljudskim pravima i ljudske obaveze i prava i

obaveze nacije. Oni koji shvataju ljudska prava kao apsolut, ustvari

postavljaju primat ličnosti iznad društva i čak iznad nacije. Navodno,
ličnost je iznad nacije. To je apsolutno pogrešno.

Ličnost ne samo da nije iznad nacije, ličnost uopšte ne može da se
formira IZVAN NACIJE. To nije moguće, i eto zašto. Nacija daje

ličnosti fenomenalna bogatstva, koja ima samo ona i samo ona ih može
dati ličnosti.

Ta bogatstva počinju od FENOMENA JEZIKA. Jezik ne pripada

nikakvoj ličnosti, jezik je – atribut nacije. Dok ličnost živi negde oko 70
godina, nacija je daleko dugovečnija i može da živi desetine i stotine

hiljada godina. Nacionalni jezik formiraju hiljadama godina mnoge

generacije ljudi date nacije i on se stalno razvija. On je univerzalan i
najmoćniji instrument spoznaje i sopstvenog izražavanja. Jezik je –

osnovni elemanat kolektivne svesti naroda. Uzevši od nacije jezik,
ličnost zajedno sa jezikom automatski uzima od nacije ogromna

bogatstva, koja nije stvorila ličnost, već mnoge hiljade generacija ljudi
koji su živeli ranije. Književnost, poezija, kultura, tradicija, znanja,

iskustvo, religija, sistem vaspitanja, mentalitet – sve su to bogatstva

nacije. Ogromne naslage vrednosti, van njih ličnoset se ne može formirati.

339