Page 238 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

rabini drže Jevreje, veoma podseća na vreme sovjetskog komunizma.
Ponašanje Jevreja u Izraelu veoma žestoko propisuju rabini. Oni određuju

šta i kako treba misliti, kako ne treba misliti, šta i kako se može govoriti, a
šta se ne sme, šta se može raditi, šta ne sme, šta je dobro, šta loše. I

mešaju se i nameću pravila ponašanja, ne daju da se slobodno živi. I ne

daj bože da se posvađaš sa rabinima. Odmah će te ugušiti. U SSSR mi
smo se zasitili tih rajkoma i partkoma (rejonskih i partijskih komiteta –

prim.prev.), a sada smo se sudarili sa tim istim u vidu rabinata«.
Kada se ruskih Jevreja u Izraelu nakupilo veoma mnogo, oni su

ispoljili prema rabinatu otpor, i duhovna atmosfera u Izraelu je postala

znatno mekša. Ruski Jevreji se time ponose i ne shvataju da je rabinat
jednostavno rešio da se sa njima za sad ne bori. Zašto? Oni su rešili da se

poigraju sa njihovom decom i njihovim potomcima. Sistem obrazovanja i
vaspitanja je ostao raniji. Kroz 40 godina sve će se vratiti u polazno stanje,

i Izrael će pretvoriti i izbaciti u otpad pridošli elemenat.
Primetimo da je Izrael – jedina zemlja na svetu, gde konstantno

postoji komunizam u vidu kibuca (tipa kolhoza).

Vratimo se na to da Jevrejima upravljaju, i ne samo njima. Kako se to
sve radi i zašto nisu svesni toga? Navešću jedan primer za razumevanje

mehanizama toga tipa. Uzmite bilo koga nezavisnog privatnog
preduzetnika, koji ima svoj biznis i nema nikakvih šefova iznad sebe. Ako

ga pitate: »Za koga ti radiš?«, on će iskreno odgovoriti, da ni za koga,
samo za sebe, on je gospodar. Ustvari to se samo tako čini. Postoje i

gospodari gospodara. Onaj novac koji zarađuje preduzetnik, on čuva ili na

tekućim ili na depozitnim računima nekih banaka. Za te banke taj
preduzetnik je samo isporučilac finansijskih resursa i ništa više. Tim

resursima te banke upravljaju, od njih zarađuju dobit. To jest taj

preduzetnik ne radi samo za sebe, već i za gospodare tih banaka.
Sama ta banka sav svoj novac (rubaljski) čuva na korespondentskom

računu Centralne Banke Rusije, koja ima svoje gospodare. Ali ako je taj
novac u vidu deviza, onda na korespondentskim računima banaka zemalja

eminenata deviza. Naprimer, ako su to dolari, onda na korespondentskim
računima američke banke, naprimer »Čejz Manheten«.

Za »Čejz Manheten« ta ruska banka je samo – isporučilac

finansijskih resursa i ništa više. Od tih resursa i od tih ruskih banaka
»Čejz« zarađuje svoj novac. Ta ruska banka radi za njega. Ali i »Čejz«

238