Page 234 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

tih grupica imaju vremnski dijapazon ne desetine, ne stotine, već hiljade
godina.

Pogled na istorijski proces određuje se pre svega time, u kom
dijapazonu vremena je sposobno da postoji istorijsko mišljenje. Ako

istoričar gleda na fragment istorije očima od desetine ili stotine godina,

onda on ništa, osim operativnih dekućih događaja, ne vidi i ne razume
smisao pravih uzroka istorijskih događaja. Ali ako se vremenski dijapazon

pogleda na istoriju proširi, onda se vidi sasvim druga slika. Naprimer, u
revoluciji u Rusiji 1917.godine može se videti klasna borba. Ali to,

naravno, samo naslepo, ili u stanju ludila, koje je napravila propaganda.

Ustvari klasna borba se nikada ne odvija tako. Klasna borba se ne vodi za
uništenje viših klasa, već za poboljšanje uslova nižih klasa.

Ipak, shvatajući postojanje takvog faktora, kao što je međunacionalna
i rasna borba za vlast, lako je videti, kako je jevrejska Lenjinova banda

smišljeno raspalila tu klasnu borbu i iskoristila je za uništenje ruske
nacionalne elite rukama ruske prevarene rulje i preuzimanja vlasti od

strane Jevreja. Ako se pogleda još šire, onda se iza jevrejske bande

Lenjina lako može videti svetska židokratija, koja je pomagala lenjinskoj
bandi, i odmah će sama od sebe isplivati parola: »Tuci Židove – spasavaj

Rusiju«. A ako se pogledaju i istorijski koreni te svetske židokratije, onda
nije teško videti i gospodare Židova – Levitsku i Egipatsku mafiju, za koje

su Židovi – samo oružje, instrument, stado biorobota.
Shvatajući ciljeve i igru okultnih grupica, lako je videti, da velika

većina međunacionalnih, međudržavnih, religioznih i drugih ratova ne

nastaje sama po sebi iz svojih razloga, već ima spoljašnji uzrok – zamisao
židokratije i okultnih grupica koje stoje iznad njih. Ta publika smišljeno

potpaljuje sve te vrste sukobljavanja i igra upravljani konflikt sa ciljem

uspostavljanja svetske ropske civilizacije.
Marks je dokazivao da se istorijski proces razvija prema spirali sa

stalnim progresom. To nije tačno. Istorijski proces nosi cikličan i
kolebajući karakter. Dok se u marksističkoj spirali odvija stalni uspon, -

takozvani stalni progres, dotle u cikličnom razvoju usponi se smenjuju
padovima i posle toga opet idu usponi i opet padovi. To jest sve ima svoj

početak i svoj kraj. Civilizacije nastaju, razvijaju se, dostižu vrhunac

svoga razvoja, zatim trunu i dalje odumiru. I na ruševinama jedne
civilizacije počinje da se razvija druga, i dalje sa njom se odvija to isto.

234