Page 184 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

već biroa i sekretarijata rukovodećih partijskih komiteta koji faktički
imenuju. Takvo je apsolutno pravilo. Njega treba dobro shvatiti, da se ne

bi pravile greške i shvatiti sledeće: Patrijarh Moskovski i čitave Rusije,
koga bira Sabor Ruske Pravoslavne Crkve, nalazi se u nomenklaturi

CK KPCC«.

O principejelnosti svih popova sveta postoji dobra anegdota. Susreću

se hrišćanski pop, islamski mula i jevrejski rabin. I kažu: »Momci, hajde
da živimo složno. Dosta smo se prepirali, koja je religija bolja, koja gora,

zar je to glavno. Hajde da tražimo ono što nas objedinjuje. Naprimer,

hajde da razmenimo iskustvo oko raspodele crkvene blagajne. Konkretno i
životno važno pitanje. Svi smo mi ljudi i mi treba i o sebi da mislimo, ali i

na boga da ne zaboravimo. Koliko iz crkvene blagajne uzimati sebi u
džep, a koliko davati za bogougodne stvari?

Pop kaže: »Ja postupam pravedno. Šta je to bog? To je apsolut, a
apsolut je uvek prikazivan u vidu kruga. I tako ja na podu hrama nacrtam

manji krug i kasu sa prilozima bacam uvis. Ono što padne u krug – to je

bogu, van kruga – to je moje«.
Mula kaže: »Zamisli, i ja radim skoro isto. Samo krug – nije bog, već

čovek. Bog je beskonačan, to je ono, što je izvan kruga. Ja isto crtam krug,
ali veći, ne treba čoveka iznurivati: on je sličan bogu, i bacam priloge.

Ono što padne u krug – to je moje, što je izvan kruga – to je božije«.
Rabin kaže: »Eto vidite, momci, ispada da razlika između naših

religija nema principijelan karakter. I ja radim približno isto. Ali ja sve

uprošćavam. Zašto crtati krugove? To je suvišno. Kako ja razmišljam?
Bog je na nebu, a mi smo ovde, na zemlji, njegove sluge. Ja takođe bacam

priloge u vazduh i gledam. Ono što je palo na zemlju – to je moje, što je

odletelo na nebo, to je božije«.
Pogledajte te jeftine metode popova za podizanje svog imidža. Njima

ne polazi za rukom da imaju visok imidž zahvaljujući svojoj mudroj reči i
svojoj moćnoj energiji, zato oni podižu značenje svojih reči pomoću

psiholoških trikova. Niko od njih se ne oblači kao obični ljudi. Popovi
navlače na sebe nekakve nezamislive haljine, čiji je cilj da pokažu da oni

nisu obični ljudi, da nisu sa ovog sveta. Sopstvena imena hrišćanski

popovi takođe ne koriste, samo duhovna imena. Treba pokazati da pred
Vama nije Abram Ivanovič Šmuseljson, več nekakav Aleksij, pa još drugi.

184