Page 11 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

religije koje se baziraju na veri, a postoje i religije koje se baziraju na
znanjima.

Hrišćanstvo – to je religija koja se bazira na veri, a mnogoboštvo ili
vedizam (od reči veda – znanje), o kome ćemo kasnije govoriti, - bazira se

na realnim znanjima koja se mogu proveriti. Realnim znanjima nije

potrebna vera. Naprimer, Pitagorinoj teoremi nije potrebno da li Vi u nju
verujete ili ne. Vi je možete znati ili ne znati. Shvatati ili ne shvatati.

Mnogoboštvo – to je samo nacionalni vid zajedničke za sve Arijce
religije – vedizma. Mnogoboštvo – to je varijanta vedizma, adaptirana za

konkretni narod, za nivo njegovog duhovnog i socijalnog razvoja. To jest

sve mnogobožačke religije imaju jedan isti koren – vedizam. U ovoj knjizi
nećemo razmatrati razlike u različitim varijantima mnogoboštva. U ovoj

knjizi radi jednostavnosti pod vedizmom i mnogoboštvom ćemo
podrazumevati jedno isto. Veda – to nije vera. Veda – to je znanje, vedati

– to je znati.
Sam pojam apsolutne vere nije prihvatljiv za čoveka koji misli. Šta je

to apsolutna vera? To je slepo prihvatanje nekakvih doktrina ili ideja kao

apsolut. Bez razmatranja, bez dokaza, bez provere, bez dopuštanja
mogućnosti alternative. Vera je slepa. Vera isključuje svest. Znanjima,

iskustvu, eksperimentu nije potrebna vera. Ne verovati, već znati ili
proveriti.

Najjače princip slepe vere i nadmoć vere nad razumom izrazio je otac
crkve Tertulijan: »Verujem, zato što je apsurdno«. Da li je moguće živeti

po ovom principu? Maloumnom čoveku ne samo da je moguće, već je i

potrebno. Čovek koji misli treba da se rukovodi suprotnim principom:
»Sve podvrgavaj sumnji«. Tertulijan je apsolutno u pravu kod svog

prizivanja. Apsolutna vera – to i jeste vera u apsurde. Kad neko učenje

ne bi bilo apsurdno, onda, naravno, ne bi bilo potrebe verovati u njega. Ali
kada se nudi apsolutna besmislica, onda se bez vere ne može.

Vera je pogodna ograničenim ljudima, kod kojih loše radi glava (a
takvih ljudi, na žalost, ima sasvim dovoljno). Njima je teško i nemaju šta

da misle, rasuđuju, dokazuju, da naprežu svoj neznatan mozak. Teško. A
verovati je lako. Rekli su ti – hajde, veruj u ovo, veruješ u ovo, rekli ti –

veruj u sasvim drugo, veruješ u sasvim drugo. Nije potrebno naprezati

razum.

11