Page 282 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

predsednika Sjedinjenih Država. Verovatno je smatrao da je izabrao pravo vreme, jer je ciljna 1967. godina
bila na dohvat ruke. Tada je mogao da bude u poziciji da postane Predsednik sveta. On je najverovatnije znao
da je ova svemoćna titula već nuđena prvo Vudrou Vilsonu a zatim i Frenklinu Ruzveltu, ali da ni jedan od
njih nije mogao da je preuzme jer ih je u tome sprečila zabrinutost naroda širom Amerike.
Nikson je 1968. godine „izabrao” Spiroa Egnjua (Spiro Eghew) za potpredsednika. Čudnom
koincidencijom, guverner Egnju je ranije bio vođa i Rokfelerove predsedničke kampanje. Teško je
pretpostaviti da ljudi koji su ga izabrali za to mesto nisu znali „da u svom ormanu krije leš”, kako bi se to
slikovito kazalo, odnosno da postoje optužbe da je uzeo mito od nekih građevinskih firmi još dok je bio
guverner Merilenda. (Egnju je posle napisao knjigu pod naslovom Otići tiho ili nešto drugo, u kojoj žestoko
pobija optužbe na svoj račun. To je interesantno, jer ako zaista nije kriv, onda mu je sve namešteno. Tvrdi da
je bio prinuđen da se povuče pošto mu je, u uvijenoj formi, smrću zapretio Aleksander Hejg, član CFR-a).
Kasnije, kada je to bilo potrebno, vrata Egnjuovog „ormana” su se otvorila i on je morao da se povuče.
Sve ovo nameće jedno pitanje: Da li je Egnju izabran zato što se znalo da se kasnije može
ukloniti? (Bilo zbog toga što je zaista primao mito, bilo zbog sigurnosti zaverenika da će američka štampa
ubediti narod da su optužbe istinite).
Ukoliko su taćne prethodno iznesene pretpostavke- da je Zavera bazirala strategiju na ciljnoj
1976. godini, i da su planovi promenjeni 1970- onda sledeći citat, preuzet iz „Njujork tajmsa” ima smisla.
Tekst iz kojeg je citat naveden napisao je 21. maja 1971. godine Džejms Reston (James Reston), član Saveta
za inostrane odnose. Pretpostavlja se da je to bio znak svima koji podržavaju Zaveru, širom zemlje, i koji
čitaju „Njujork tajms” (u posedu i pod kontrolom članova CFR-a) da je Niksonu saopšteno da se planovi
menjaju a da on počinje da sprovodi sopstvene planove. Evo tog citata: „Gospodin Nikson bi očito želeo da
predsedava stvaranjem Novog svetskog poretka i veruje da vidi mogućnost za to u poslednjih dvadeset
6
meseci svog prvog mandata.”
Upravo tokom tih poslednjih dvadeset meseci njegovog mandata počeli su da se gomilaju
elementi za kasniju aferu Votergejt. Robert Velč (Robert Welch), osnivač Društva „Džon Birč” i
dugogodišnji borac protiv Zavere, napisao je oktobra 1971. u „Biltenu” koji se deli članovima sledeće:
„Čini mi se da svi podaci jasno ukazuju na to da je, bar od 1960, Ričard Nikson gajio strasne
ambicije i nepokolebljivu odlučnost da iskoristi mesto predsednika SAD samo kao stepenicu koja bi ga
dovela u poziciju da postane prvi vladar celoga sveta.'
Velč je u istom biltenu dao i svoje predviđanje datuma kada bi ovi planovi mogli da urode
plodom: „Ima mnogo razloga da verujemo da je njihova namera da ostvare svoj cilj i zasednu svojim
8
režimom navrh potčinjenog i porobljenog sveta do 1. maja 1976.” (1. maj 1976. je dvestogodišnjica
osnivanja Iluminata).
U to vreme nije se moglo znati da je Zavera očigledno promenila svoje planove i odložila
predviđeni raspored, o čemu smo govorili u prethodnim poglavljima.
Izgleda da je Nikson, osećajući da će biti uklonjen sa mesta predsednika, odlučio da krene po
svome, pa se tako okružio grupom ljudi za koje je mislio a im može verovati. Niko od njih nije bio član
CFR-a. Postojala su, međutim, dva važna izuzetka (obojca članova CFR- a): ALeksander Hejg i Henri
Kisindžer. Njih dvojica su eksponenti Rokfelerovih interesa, tako da je jasno da na njihov izbor u
Administraciju Nikson nije ni mogao da utiče.
I tako, 17. juna 1972. Džejms V. Mek Kord Games W. Mc-Cord), koji nije član CFR-a, sa
četvoricom Kubanaca iz Majamija, provaljuje u kompleks zgrada pod imenom „Votergejt” i kasnije biva
uhapšen.
Votergejt je zaista zanimljiv kompleks zgrada. Časopis „Parejd” otkriva da je vlasnik ovog
kompleksa „Dženeral imobiler” (General Immobiliare), velika građevinska kompanija čiji je posednik
katolička crkva. U istom članku se dalje otkriva da Vatikan ima „velike investicije u bankama kao što su
9
Čejs Menhetn ... i različite Rotšild banke u Francuskoj”.
Jedna stvar je sigurna. Provala u zgradu u Votergejt kompleksu načinila je ovo mesto
najpoznatijim kompleksom kancelarija u Vašingtonu, pored onih koje zauzima federalna vlada.
Provala u Votergejt bila je verovatno najtrapavija provala u istoriji kriminala. Jedan autor, Viktor
Laski (Victor Lasky), napisao je: „Retko da bi se mogla naći ništavnija akcija. Sve je išlo naopako- kao da je
10
smišljeno. Gotovo kao da su namerno ostavljali tragove.”
Ljudi koji su podrobnije proučili ovu provalu otkrili su neverovatan lanac okolnosti koje sa
sigurnošću ukazuju na to da je provala bila izvedena u nameri da bude otkrivena. Razmotrimo, na primer,
sledeće činjenice:

282